Upravljanje preduzećem

Preduzeće ostvaruje svoju misiju u saradnji sa unutrašnjim i spoljnim faktorima. Menadžment je taj koji mora da razume i predvidi obim šansi i opasnosti koje se nalaze u okruženju i da imajući u vidu jake i slabe strane preduzeća odredi način poslovanja preduzeća. Razvojem okruženja menja se i način upravljanja preduzećem. Ako preduzeće kombinacijom finansijskih, materijalnih i kadrovskih resursa ostvaruje i maksimizira ciljeve poslovanja onda pokretanje i realizacija njegove aktivnosti zavisi od spoja preduzetnika, lidera i menadžera čijom uspešnom saradnjom preduzeće ostvaruje svoju misiju.

Za nastanak, opstanak i uspešno poslovanje preduzeća važni su: kapital, inovacije i prihvatanje rizika, poslovne ideje, kao i sposobnost da se kroz procese planiranja, organizovanja, vođenja i kontrole upravlja procesom proizvodnje.

Preduzeće i okruženje

Preduzeće se konstantno suočava sa šansama koje mu se ukazuju u okruženju iako su one vrlo često maskirane u probleme. Na preduzeću, odnosno na menadžmentu preduzeća je da ih identifikuje, predvidi i odredi njihovu veličinu i snagu.

Zadatak menadžmenta je, takođe, da opasnosti tj. probleme identifikuje, predvidi i podeli na:

• Permanentne
• Urgentne i
• Odložive

To zahteva od preduzeća aktivan odnos prema okruženju, kao i posedovanje informacija o šansama i opasnostima koji proizilaze iz saradnje sa okruženjem i poznavanje svojih jakih i slabih strana.

U zavisnosti od odnosa i komunikacije sa okruženjem menadžeri i preduzeća mogu biti:

• Oni koji čine da se stvari dese
• Oni koji gledaju kako se događaji odigravaju
• Oni koji se sa zakašnjenjem pitaju šta se desilo

Na sličan način dele se i planeri. Prema pristupima planiranju mogu biti:

• Neaktivisti – oni koji plivaju niz struju
• Reaktivisti – plivaju protiv struje
• Preaktivisti – plivaju ispred struje
• Interaktivisti – oni koji preusmeravaju struju

Strategijski menadžment – Pojam strategije

Najčešće se strategija shvata kao odluka kojom se daje pravac rasta i razvoja preduzeća na domaćem i međunarodnom tržištu. Strategija često zahteva promenu organizacione strukture i ona predstavlja racionalno reagovanje na događaje u sredini. Svrha strategije je izbor poslovne delatnosti, alokacija izvora i stvaranje održive konkurentske prednosti.

Izbor poslovne delatnosti se tiče efektivnosti preduzeća i zavisi od proizvoda, tržišta i tehnologije i od kategorije kupaca čije se potrebe moraju zadovoljiti.

Alokacija izvora je interni problem i orijentisan je na efikasnost poslovanja. S obzirom da su izvori preduzeća ograničeni i zbog nemogućnosti da se jednom alocirani ponovo koriste, bitno je da izbor poslovnog područja i alokaciju izvora preduzeća simultano vrši. Stvaranje održive konkurentske prednosti znači da preduzeće ima povoljnije poslovne rezultate u odnosu na druge učesnike u privrednom poslovanju.

Sposobnost i brzina prilagođavanja promenama su kritične za uspeh preduzeća u savremenoj privredi. Karakteristike strategije su postojanje strategijske situacije koja podrazumeva konkurentski odnos između učesnika u pojedinom tržištu.

Pojam strategija pozajmljen je iz vojne terminologije u kojoj predstavlja vojskovođu, dok je za menadžment iskorišćen bukvalan prevod koji znači: voditi vojsku, imati pravac akcije, središnu tačku ka kojoj je usmerena akcija, odnosno strategijski pravac akcije.

U Vebsterovom rečniku strategija se definiše kao nauka o planiranju, prevođenju vojnih operacija. Značajni elementi u vojnoj strategiji: ograničeni izvori koji se mogu koristiti; neizvesnost o nameri i sposobnosti protivnika; nemogućnost korišćenja alociranih izvora; neophodnost koordinacije u vremenu i na distanci; neizvesnost o kontroli inicijative; kritična priroda o međusobnom mišljenju.

Temelj za razvoj koncepcije poslovne strategije dali su Morgestern i Nojman (Teorija igara) i Forester (Industrijska dinamika).

Prva definicija strategije: strategija je ostvarenje bazičnih dugoročnih ciljeva i zadataka preduzeća i prihvatanje pravaca akcije i alociranje izvora neophodnih da se sprovedu ti ciljevi.

Prema širem shvatanju strategija je fundamentalna upravljačka odluka koja obuhvata ciljeve, politike i načine njihovog realizovanja u privrednoj praksi.

Prema užem shvatanju strategija je poslovna odluka kojom se definišu bazični načini ostvarivanja ciljeva.

Najčešće se strategija shvata kao odluka kojom se daje pravac rasta i razvoja preduzeća na domaćem i međunarodnom tržištu. Strategija ukazuje na izvore koje treba mobilisati, polazi od ciljeva da bi ukazala najbolje načine, svojom racionalnošću omogućuje da se ograničeni izvori alociraju na odabrani strategijski pravac.

Strategija i menadžment

Pomoću strategije preduzeće definiše i realizuje svoje ciljeve, ona predstavlja način na koji preduzeće reaguje na okruženje tokom vremena.

Menadžment je proces kojim se planiranjem, organizovanjem, vođenjem i kontrolom uz pomoć ljudi i resursa efikasno i efektivno ostvaruju ciljevi preduzeća u okruženju. Od menadžmenta se očekuje da imaju odnos sa okruženjem koji omogućava da preduzeće definiše prave ciljeve, posluje u skladu sa mogućnostima i da reaguje na nove šanse i opasnosti koje se javljaju u okruženju. Efikasnost – znači raditi prave stvari a efektivnost – raditi stvari na pravi način, odnosno izbor poslova i organizovanje procesa, ili kombinovanje i korišćenje resursa predstavljaju osnovnu dimenziju menadžmenta. Zadatak menadžmenta je da obezbedi pravu kombinaciju korišćenja resursa i ostvarenja ciljeva a uspostavljanje ravnoteže između efektivnosti i efikasnosti predstavlja najvažniju komponentu upravljačke aktivnosti.

Sa rastom i razvojem preduzeća tj. njegovim povećanjem javljaju se novi izazovi i zadaci menadžmenta. Ne samo u smislu donošenja odluka već i o načinima njihove realizacije. Da bi obezbedilo vitalnost u današnjem dinamičnom okruženju, preduzeće tj. menadžment preduzeća mora da reaguje pravovremeno ali i da istovremeno svojim akcijama utiče na promene u okruženju. To zahteva strateško razmišljanje o dugoročnim ciljevima preduzeća i o načinima njegove realizacije, odnosno zahteva strategijsku viziju razvoja preduzeća i proces upravljanja promenama radi efikasne i efektivne realizacije ciljeva preduzeća.

Strategijski (strateški) menadžment

Strategijski menadžment je koncept koji uključuje kako strategijsko planiranje tako i strategijsku akciju u situaciji kada se sredina brzo menja uz porast otpora sredine, a zasnovan je na osnovu povratne sprege koja kontroliše i usmerava strategije i akcije. Efektivnost zavisi od nivoa razvijenosti strategijskog menadžmenta u preduzeću. Strategijski menadžment uključuje razmišljanje, odlučivanje i akciju za stvaranje konkurentne prednosti, a omogućava strukturne promene u preduzeću.

Strategijski menadžment uključuje tri područja aktivnosti-strategijsku:

• analizu – koja je potrebna za razumevanje zbivanja u sredini (posebno na tržištu svojih proizvoda i usluga)
• izbor – oslanja se na analizu za stvaranje vizije koje omogućavaju izbor i razmatranje realnih i alternativnih pravaca
• promenu – koje predstavlja svrhu analize i izbora, ukoliko primena izabranog pravca ne dovede do željene pozicije poslovna aktivnost se ne može oceniti pozitivno i uslovljene su strategijske promene.

Strategijski menadžment je sistemski pristup koji se sastoji od:

• pozicioniranja preduzeća putem strategije planiranja sposobnosti
• realno blagovremenog strategijskog i operativnog upravljanja

Strateški menadžment se izdvaja kao zaseban menadžment proces i definišemo ga kao proces usmeravanja aktivnosti preduzeća gde se na osnovu predviđanja šansi i opasnosti i jakih i slabih strana preduzeća identifikuju osnovni faktori poslovnog uspeha preduzeća.

Ključni aspekti strateškog menadžmenta su:

• Postavljanje cilja
• Formulisanje strategije
• Implementacija strategije
• Strateška kontrola

Strategijski menadžment predstavlja osnovu usmeravanja poslovanja u turbulentnoj sredini. Uključuje donošenje odluka o misiji, ciljevima, pravcima i načinima njihovog ostvarivanja, alokaciji resursa, kao i stvaranje sistema podrške.

Značaj strategijskog menadžmenta

Strategijski menadžment spada u domen top menadžmenta pošto zahteva poznavanje celine preduzeća i odnosa sa okruženjem. Odlučivanje iz ovog domena ima dugoročne posledice za napredak i uspeh preduzeća – širok prostorni i dug vremenski horizont, kao i viziju strateških promena. Strateški menadžment uzima  u obzir interese, značaj i odnos snaga većeg broja stejkholdera koji direktno ili indirektno utiču na poslovanje preduzeća. On takođe, balansira zahteve efektivnosti i efikasnosti u poslovanju. Proces strategijskog menadžmenta uključuje i tri ključna, međusobno povezana, segmenta aktivnosti preduzeća:

1. Strategijsku analizu – tj. analizu i predviđanje opšteg i konkurentskog okruženja. Ovo je analiza resursnih mogućnosti preduzeća i analiza snage glavnih stejkholdera.

2. Strategijski izbor – koji podrazumeva identifikovanje, opis i ocenu strategijskih opcija, ali i izbor strategije preduzeća. I kao poslednju aktivnost uključuje

3. Strategijsku implementaciju – koja se odnosi na stvaranje uslova za prevođenje strategije u akciju.

Proces strategijskog menadžmenta podrazumeva povezanost liderstva, preduzetništva i menadžmenta, ali i poznavanje preduzeća kao celine, veze sa okruženjem, znanja iz oblasti finansija, proizvodnje, marketinga, kao i poznavanja ljudi i organizacije njihovog rada.

• Strani jezici
• Informacione tehnologije
• Poslovne veštine
• Ostali tutorijali