Definisanje ponude
Na tržištu se sučeljavaju prodavci dobara (proizvoda odnosno usluga) sa jedne, i kupci istih tih dobara, sa druge strane. I kupci i prodavci se na tržištu pojavljuju sa svojim motivima – prodavci teže da ostvare profit, a kupci da zadovolje potrebe. S druge strane, treba reći i da su interesi prodavaca i kupaca suprotstavljeni – prodavci bi da prodaju po što je moguće višim cenama, dok bi kupci da kupuju po što nižim cenama. Svi prodavci koji se pojavljuju na tržištu čine ponudu dok svi kupci predstavljaju tražnju. Tržište čini upravo ukupnost odnosa između ponude i tražnje.
Definicija: Ponuda predstavlja ukupnu količinu dobara koju su prodavci spremni da ponude za prodaju po određenoj ceni i u određenom vremenskom periodu.
Ponuda nekog dobra uvek pokazuje odnos između tržišne cene tog dobra i količine dobra koju su proizvođači voljni da proizvedu i prodaju. Za ponudu je, dakle, veoma važna tržišna cena dobra koja se na tržištu može postići. Odnos između ponude određenog dobra i njegove tržišne cene je definisana jednim od najznačajnijih ekonomskih zakona – zakonom ponude i tražnje, odnosno zakonom ponude i zakonom tražnje.
Zakon ponude: Sa rastom cene određenog dobra raste i njegova ponuda i obrnuto – sa padom cene dobra opadaće i ponuda tog dobra.
Sledeća tabela sadrži podatke o ponudi pšenice na evropskom tržištu u zavisnosti od cene tog dobra:
Tabela prikazuje vezu koja postoji između cene i ponude pšenice na evropskom tržištu odnosno prikazuje količinu pšenice koju su proizvođači spremni da ponude pri određenim cenama. Jasno je da između cene i ponuđenih količina postoji direktna veza: što je viša cena veća je i ponuda, a važi i obrnuto – sa manjom cenom proizvođači će ponuditi manje pšenice. Za cenu od 1 milion evra za milion tona pšenice, na primer, proizvođači ne bi uopšte hteli da prodaju pšenicu odnosno ponuda bi bila jednaka nuli.
Zakon ponude govori da između ponude i cene postoji određena funkcionalna veza. Ta veza se prikazuje preko funkcije ponude koja glasi:
Qs = f(P)
Funkcija ponude, dakle, predstavlja zavisnost ponuđenih količina određenog dobra od cene tog dobra na tržištu. Na sledećem grafiku prikazana je ponuda pšenice na evropskom tržištu:
Sa grafika se jasno vidi da između cene i ponude postoji direktna proporcionalnost – nižoj ceni odgovara manja ponuda, a višoj veća. Iz tog razloga i grafik ponude ima pozitivan nagib.
Faktori ponude
Zakon ponude pokazuje uticaj visine tržišne cene određenog dobra na ponudu tog istog dobra. Međutim, tržišna cena nije jedina determinanta ponude. Ponuda predstavlja veoma složenu ekonomsku kategoriju koja je neprekidno pod dejstvom mnoštva različitih faktora.
Faktori koji u opštem slučaju utiču na ponudu su:
- veličina troškova proizvodnje
- razvijenost tehnologije
- cena supstituta
- očekivanja u budućnosti
Ključni faktor koji određuje ponudu je veličina troškova proizvodnje odnosno cena resursa koje proizvođač koristi u proizvodnji. Kada su troškovi proizvodnje nekog dobra niski u odnosu na njegovu tržišnu cenu onda će proizvođači ostvarivati profit i biti motivisani da nude veću količinu dobara. Kada su troškovi proizvodnje visoki u odnosu na tržišnu cenu onda je i profit niži – to znači da su preduzeća manje motivisana da proizvode zbog čega nude malo dobara ili čak napuštaju proizvodnju posmatranog dobra.
Na ponudu veliki uticaj ima i razvijenost tehnologije koju proizvođači koriste. Razvijenost tehnologije kao faktor ponude je povezana sa troškovima proizvodnje jer sa usavršavanjem tehnoloških procesa raste i sposobnost proizvođača (prodavca) da smanji troškove proizvodnje i poveća efikasnost. Veća efikasnost vodi do toga da se povećava profit kao razlika između tržišne cene i troškova proizvodnje pa su zbog toga proizvođači odnosno ponuđači sa porastom efikasnosti spremni da ponude više dobara.
Veoma značajna determinanta ponude je i cena supstituta. Proizvođač mora uzimati u obzir cene po kojima slične proizvode odnosno proizvode koji zadovoljavaju slične potrebe nudi konkurencija. Preduzeće mora reagovati ako konkurenti obaraju cene svojih proizvoda – ili tako što će i ono obarati cene, ili tako što će zadržati iste cene a povećati kvalitet, ili na neki treći način. U svakom slučaju, svako preduzeće koje nudi dobra na tržištu mora neprekidno da prati i analizira kretanje cene supstituta odnosno cene dobara koje nude konkurenti.
U ekonomiji su veoma važna očekivanja koja imaju tržišni učesnici. U prošlosti se nebrojeno puta pokazalo da su određena kretanja u privredi koja su se javila samo kao tendencija bila pojačana očekivanjima učesnika na tržištu. Kakav je uticaj očekivanja u budućnosti na ponudu? Možemo reći da ako proizvođač predviđa da će tražnja za njegovim proizvodima da se poveća u narednom periodu, on će odmah početi da povećava proizvodnju kako bi spremno dočekao taj porast tražnje. Naravno, ako se u budućnosti očekuje pad tražnje proizvođač će početi da smanjuje proizvodnju kako ne bi gomilao zalihe i kako bi uskladio tempo svoje proizvodnje sa kretanjima na tržištu.
Cenovna elastičnost ponude
Iako na ponudu deluje veliki broj različitih faktora ponuda se ipak najčešće izražava kao funkcija cene. Uticaj koji promena cene ima na ponudu meri se cenovnom elastičnošću ponude.
Definicija: Cenovna elastičnost ponude predstavlja jačinu reakcije ponuđene količine nekog dobra na promenu njegove tržišne cene, pod uslovom da su svi ostali parametri ostali nepromenjeni.
Drugim rečima, elastičnost ponude meri procentualnu promenu ponude kada se cena promeni za 1%. Cenovna elastičnost ponude je uglavnom pozitivna jer povećanje cene stimuliše proizvođače na povećanje proizvodnje. Matematički se cenovna elastičnost ponude predstavlja na sledeći način:
predstavlja koeficijent cenovne elastičnosti ponude. Na osnovu vrednosti koeficijenta elastičnosti ponude možemo donositi zaključke o načinu na koji će se ponuda ponašati pri promeni cene.
Razlikujemo nekoliko slučajeva:
- ponuda je elastična; mali procenat povećanja cene dovodi do povećanja ponude u većem procentu; treba, međutim, primetiti da u slučaju pada cene za određeni procenat dolazi do pada ponude za mnogo veći procenat;
- jedinična elastičnost ponude predstavlja slučaj u kome sa povećanjem cene za određeni procenat dolazi do povećanja ponude za isti taj procenat; na primer, u ovom slučaju bi povećanje cene za 7% dovelo do povećanja ponude od takođe 7%;
- ponuda je neelastična što znači da povećanje cene za određeni procenat dovodi do povećanja ponude za procenat koji je manji od procenta povećanja cene; u tom slučaju bi, na primer, povećanje cene od 10% pratilo povećanje ponude od, recimo, 5%;
- ponuda je savršeno neelastična; to znači da količina ponude ostaje ista bez obzira na promenu cene; ponuda bi mogla da bude savršeno neelastična u slučaju da, recimo, svi proizvodni kapaciteti proizvođača budu angažovani, odnosno da ne može da dođe do daljeg povećanja proizvodnje; tada bi ponuda bila ista bez obzira na visinu cene.
Faktor koji se mora uzeti u obzir prilikom razmatranja cenovne elastičnosti ponude je vreme. Naime, cenovna elastičnost ponude je određena mogućnostima proizvođača da promeni svoj obim proizvodnje. Kod većine proizvođača ponuda je elastičnija u dužem vremenskom periodu, dok u kratkom roku preduzeća ne mogu značajnije promeniti ni svoje instalirane kapacitete, a, prema tome, ni svoj obim proizvodnje.
Naravno, brzina kojom ponuda može reagovati na promene cene zavisi i od vrste delatnosti kojom se konkretno preduzeće bavi – sigurno je da će svoju ponudu moći brže da povećava preduzeće koje se bavi trgovinom knjigama nego preduzeće koje se bavi, na primer, proizvodnjom automobila.
