Pojam finansijskog planiranja
Finansijsko planiranje je oblik iskazivanja raznih vrsta planova u finansijskim pokazateljima. Ti planovi se odnose na nabavku, proizvodnju prodaju i razvoj. Ove funkcije treba da se međusobno povećavaju uz vremensko iskazivanje njihove povezanosti. Finansijsko planiranje je ustvari konkretizacija finansijske politike uz finansijske planove kojima se cilj finansijske politike stavlja u vrednosni izraz u vremenu i prostoru.
Finansijsko planiranje je moguće podeliti u 2 etape i to:
Prema periodu za koji se vrši planiranje, razlikuju se:
-
dugoročno, to je planiranje koje se odnosi na period preko 5 god.
-
srednjoročno do 5. god i
-
kratkoročno planiranje za period do godinu dana.
Finansijsko planiranje obuhvata:
-
plan bilansa uspeha gde se planira neto dobitak, razvoj i rizici
-
plan bilansa stanja gde se izražava mogućnost izražavanja solventnosti i finansiranja u kraćim i dužim razdobljima planskog perioda
-
plan novčanih tokova
-
plan dugoročnih ulaganja izražava obim, strukturu, vreme trajanja ulaganja i strukturu izvora finansiranja
Svodno finansijsko planiranje
Finansijsko planiranje ima zadatak da izradi i prezentuje organima upravljanja sveobuhvatni i kordinisan plan aktivnosti preduzeća i njegovih potreba za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja za određeni period vremena koji je izražen u monetarnoj formi.
Finansijski plan se odnosi na preduzeće kao celinu, a ne na njegove organizacione delove. Planovi pojedinih organizacionih delova moraju biti usklađeni i usmereni ka istom cilju.
Svodni plan za preduzeće kao celinu ne bi trebalo da bude prost mehanički zbir pojedinačnih planova organizacionih delova preduzeća. Razni proizvodi i usluge javljaju se kao definitivni nosioci prihoda, rashoda i finansijskog rezultata, zbog čega je njihova identifikacija neizbežan postupak u pripremi svodnog finansijskog plana.
Planiranje prihoda i rashoda samo po sebi nije dovoljno, preduzeće mora da planira ukupne i dodatne potrebe za poslovnim sredstvima bez kojih se planirani obim aktivnosti i željeni finansijski rezultati ne mogu realizovati. Plan tih potreba obuhvata planove ulaganja u pojedine kategorije poslovnih sredstava bilo da se radi o gotovini, potraživanjima, zalihama ili u fiksnoj imovini kao i planovi izvora iz kojih ulaganja treba da budu finansirana. Ovako shvaćen, plan potreba za poslovnim sredstvima i izvorima njihovog finansiranja ne predstavlja ništa drugo do planirani bilans stanja.
Godišnji finansijski plan
Godišnji finansijski plan uključuje:
-
plan i troškove prodaje,
-
plan i troškove proizvodnje,
-
plan i troškove nabavke,
-
plan troškova istraživanja i razvoja,
-
plan troškova administracije,
-
plan kapitalnih ulaganja,
-
plan novčanih tokova,
-
plan finansiranja i planirani bilans stanja i uspeha
Inicijalni plan je plan prodaje i on se bazira na dugoročnom planiranju prodaje. Na bazi plana prodaje donosi se plan proizvodnje i troškovi proizvodnje
Plan proizvodnje je osnova za izradu plana nabavke i troškove nabavke. Svi ovi planovi su preliminarni parcijalni planovi, ali se oni objedinjuju u planirani bilans uspeha kao svodni izraz. Zato se godišnji finansijski plan naziva i svodnim finansijskim planom.
Plan bilansa uspeha i bilansa stanja
Planom bilansa uspeha planira se neto dobitak, čime se definiše rentabilnost u poslovanju preduzeća kao i činioci očuvanja i uvećanja imovine preduzeća i održavanja njegove solventnosti. U okviru izrade ovog plana utvrđuju se rizici i ispituje se mogućnost njihovog smanjenja. Plan bilansa uspeha pokazuje očekivani iznos i strukturu finansijskog rezultata preduzeća za određeni period. Ovaj plan se analitički rasčlanjuje po mesecima i tromesečno odnosno po vrstama proizvoda, prodajnim teritorijama i kupcima.
Planski bilans stanja izražava mogućnost održavanja solventnosti i finansiranja u kraćim i dužim razdobljima u toku planskog perioda, a time i za čitav planski period. Plan bilansa stanja treba da pokaže očekivano finansijsko stanje preduzeća krajem planske godine kao i na kraju meseca odnosno tromesečja u toku određene godine.
Planiranje novčanih tokova gotovine
Gotovina predstavlja vitalnu snagu preduzeća s obzirom na to da je njen kontinuiran tok neophodan preduslov za zaštitu solventnosti i maksimizaciju rentabilnosti. Da bi se obezbedio kontinuitet novčanog toka potrebno je da je u svakom trenutku postoji saldo gotovine, jer taj saldo čini važnu komponentu stalno potrebnih obrtnih sredstava. Stanje tokova gotovine finansijski Leveridž drži pod stalnom kontrolom.
Preduzeće nije u mogućnosti da idealno uskladi novčana primanja i novčana davanja iz tekućih poslovanja zato preduzeće održava saldo gotovine koji predstavljaju zalihu novca kojim obezbeđuje kontinuitet njenog izdavanja u vezi sa obavljanjem svoje finansijske aktivnosti. Kolika će veličina tog salda biti zavisi od većih broja faktora kao što su: veličina preduzeća, vrsta delatnosti, obim poslovanja, raspoloživost spoljnih izvora finansiranja i sl. Preduzeće treba da raspolaže izvesnim rezervama gotovog novca da bi moglo da interveniše u slučaju vanrednih izdataka ili za pokrivanje izdataka koji su neophodni za održavanje njegovog konkurentskog položaja.
Instrumenti kontrole tokova gotovine
Postoji više instrumenata kontrole tokova gotovine primanja i izdavanja novca. U te instrumente spadaju: izvestaji o tokovima gotovine i planovi budućih potreba za gotovinom. Izveštaji o tokovima gotovine pokazuju promene salda gotovine u proteklom periodu.
Planovi novčanih tokova analiziraju buduća primanja i davanja koja će se odraziti na povećanje ili smanjenje salda gotovine. Postoji veliki broj faktora koji utiču na tokove gotovine među kojima su, obim i dinamika poslovne aktivnosti, cena nabavke i prodaje, uslovi kreditiranja, uslovi nabavke i sl.
Metodi planiranja gotovine
Postoje bilansni i dinamički metodi planiranja gotovine:
Bilansni metodi podrazumevaju poznavanje informacija koje se odnose na finansijsko stanje preduzeća na početku planskog perioda, planirani obim proizvodnje, planirani obim poslovne aktivnosti sa očekivanom strukturom bilansa uspeha u istom periodu i raspodelom planiranog rezultata.
Dinamički plan gotovine razradjuje se u 3 sukcesivne faze:
- U prvoj fazi donosi se plan primanja i izdavanja gotovine kojim se projektuju primanja i izdavanja gotovine po različitim osnovama.
- U drugoj fazi donosi se plan suficita i deficita gotovine kojom se konfrontiraju primanja i izdavanja za željene intervale i utvrđuje se deficit ili suficit gotovine krajem svakog intervala.
- U trećoj fazi donosi se plan finansiranja kojim se prati dinamika zaduživanja i otplate u zavisnosti od toga da li se radi o periodičnom deficitu ili suficitu gotovine.
