Marketing “1 na 1”
U razvijenom poslovnom svetu, polako ali sigurno prisustvujemo sumraku i zalasku masovne proizvodnje i masovne prodaje kao primarnog načina razmišljanja i poslovanja, kao i mas-marketinga, kao dominantnog načina privlačenja kupaca. Umesto toga, nastupa era interaktivnosti i upravljanja odnosima sa kupcima (Customer Relationship Marketing), doba marketinga “1 na 1”.
Šta je dovelo do ovako velikog i suštinskog preokreta usled koga sve veći broj kompanija u svetu počinje da razmišlja i deluje na potpuno nov način? Razlog prvenstveno leži u činjenici da se očekivanja kupaca neprekidno i dramatično povećavaju. Danas su kupci oni koji biraju (“Tačno znam šta hoću i to što hoću – hoću odmah!”), i koji svojim izborom određuju uspon ili sunovrat kompanija na tržištu. Drugi razlog prouzrokovan je, s jedne strane, neslućenim rastom i mogućnostima informatičke tehnologije, a s druge strane, značajnim i ubrzanim sniženjem njene cene, što je dovelo do pravog kulturološkog zemljotresa. Ono što je najzanimljivije i najčudnije je da većina ljudi nije svesna da se ova “revolucija” dešava.
Uprkos tome, za samo nekoliko godina, sva osnovna i do sada važeća pravila koja se odnose na trgovinu će se praktično preokrenuti. Ovaj pokret, koji se zove marketinška revolucija “1 na 1” obeležiće post-industrijsko doba i zahvatiće svaki posao, svaku delatnost i svaki kutak ovoga sveta. Menadžeri, bez obzira na kom se nivou nalazili, ne samo da neće moći da izbegnu uticaj ovih promena, već će morati da ih prihvate i da im se prilagode. Uprkos očekivanim institucionalnim otporima, nedostatku uspešne komunikacije i nerazumevanju uloge koju ima nova tehnologija, ove promene će se dogoditi, a u nekim sredinama su već značajno odmakle.
U čemu je osnovna i suštinska razlika između starog, “klasičnog” načina marketinga, prodaje, i uopšte komunikacije sa kupcem, u odnosu na koncept “1 na 1”? Današnja prodaja je dominantno masovna prodaja, koja se sastoji u prodaji jednog proizvoda što većem broju kupaca, uz pomoć oglašavanja, promocije i publiciteta, kao i u upravljanju robnom markom (brand-om), uz angažman svih resursa marketinškog odeljenja kompanije.
Kod takvog načina prodaje zadatak prodavača je da proizvod predstave jedinstvenim, i da potencijalnim kupcima uz pomoć mas-medija prenesu interesantnu i atraktivnu poruku koja će uticati na njihov izbor. U tradicionalnoj marketinškoj organizaciji se upravlja proizvodima, a kupci se sabiraju na registar-kasi. Pritom, kada se govori o masovnoj prodaji, o kupcima i prodavcima se po pravilu razmišlja kao o suprotstavljenim stranama. Kupci su izloženi reklamnim porukama kao smrtonosnoj radijaciji, čak je i jezik masovne prodaje jezik rata i neprijateljstva: Marketari “nišane” na ciljana tržišta, a svoj učinak mere u odnosu na “mete” koje su “segmentirali“. Ako se i ne bore sa kupcima, oni se preko njih bore protiv konkurencije u bitci za podelu tržišta. U takvom ambijentu, kupci jednostavno znaju i osećaju da su njihovi interesi u direktnoj suprotnosti sa interesima prodavaca.
Ako kompanija nije u neposrednom kontaktu sa svojim kupcima, tj. ako kupci jednostavno ulaze u firmu ili prodavnicu, kupe proizvod i izađu, a da se pritom nije saznao njihov identitet ili ostvarila bilo kakva dublja i osmišljena komunikacija, onda je svaka kupovina zaseban događaj, koji se ne može povezati sa drugim, istim takvim transakcijama, iz čega se ne mogu izvući bilo kakvi konstruktivni zaključci.
Takav način poslovanja pruža nestvarni i kontraproduktivni pogled na sopstvene kupce. Da bi ostvarile što veći broj jednoobraznih transakcija u jedinici vremena (sa neodređenim i nedefinisanim kupcima), a suočene sa sve većom konkurencijom koja ima isti cilj, firme su prinuđene da snižavaju cene, daju popuste, da za istu cenu ponude više robe ili da uvećaju promotivne aktivnosti. Ako firme zasnivaju svoj koncept prodaje na jednoličnosti (nerazlikovanju) potrošača i ako žele da povećaju obim prodaje, one moraju da “stisnu” svoju profitnu stopu, jer nemaju drugih rešenja i to je jednostavno matematička istina.
Džim Rejli (Jim Reilly), viši zvaničnik IBM-a kaže da filozofija masovne prodaje glasi: “Mi prodajemo, vi kupujete. Mi govorimo, vi slušate!” Prema Rejliju, problem nastaje u trenutku kada kupci više ne žele da slušaju, ili kada više ne žele da kupuju ono što im se nudi. U tom slučaju prodavcima ostaje samo da govore sve glasnije i sve češće, ili da, kao što smo naveli, snize cene u nadi da će se kupac ipak odlučiti na kupovinu. U svakom slučaju, profitna stopa se smanjuje. “Stara škola” marketinga nas je učila da kupce ne treba analizirati pojedinačno, već ih treba posmatrati sakupljene u velike grupe ili manje klastere. Ovakav način razmišljanja je u vremenskom periodu hiperprodukcije i hiperpotrošnje davao rezultate. Kupci, međutim, to je danas jasno, ne postoje u grupama. Svaki kupac predstavlja ličnost za sebe, ima svoju sopstvenu, pojedinačnu slobodnu volju, i upravo se na tome zasniva koncept “1 na 1”.
Marketing “1 na 1” je tek u poslednje vreme postao moguć i finansijski rentabilan i to zahvaljujući mogućnostima koje pruža moderna informatička tehnologija. Zahvaljujući velikim bazama podataka (koje su sada dostupne), firme mogu da prate i registruju kontakt sa svakim od svojih pojedinačnih kupaca. Interaktivna tehnologija koja uključuje Web sajtove, posebne komunikacione centre preko kojih se komunicira sa potrošačima, umreženim lap-top računarima koji stoje na raspolaganju prodavcima itd., omogućava stalnu i sadržajnu komunikaciju između firme i svakog pojedinačnog kupca. Umesto da se istraživanjem tržišta utvrđuje šta želi prosečan kupac, marketar “1 na 1” usmerava svoju pažnju na svakog pojedinog potrošača, nastojeći da sazna sve njegove potrebe i želje kojima će prilagoditi svoje proizvode i usluge.
Zahvaljujući bazi podataka i modernim sredstvima komunikacije koji mu stoje na raspolaganju, kao i mogućnosti prilagođavanja proizvoda konkretnim željama kupca, prodavač može da uspostavi odnos sa kupcem u kome će razgovor teći na sledeći način:
“Da, vi ste evidentirani u našoj bazi podataka. Kažite mi, molim vas, šta tačno želite, i mi ćemo vam upravo to napraviti.”
ili
“Prošli put smo to uradili na ovaj način. Da li ovaj put želite da to uradimo na isti način, da to uradimo ovako, ili možda onako”?
Komunikacija koja se ostvaruje na ovaj način čini odnos između prodavca i kupca mnogo potpunijim i bogatijim. Svaki novi kontakt se nastavlja na onaj prethodni, i to upravo na mestu na kome je prethodni okončan, a kompanija je u prilici da prilagođava i približava svoje proizvode i usluge konkretnim željama svakog pojedinog kupca. Kada kupac doživi takav “tretman”, on je spreman da nastavi da sarađuje sa takvom kompanijom, čak i kada njene cene ne sadrže nikakve popuste ili beneficije. Kao dobar primer mogu da posluže Amazon.com i British Airways. Amazon je najveći prodavac knjiga preko Web-a, a njegov sajt ne samo da prepoznaje svakog “starog” kupca, (kada god dođe na sajt), već “pamti” oblasti za koje se kupac interesovao tokom prethodnih poseta (nudeći mu, uz njegovu dozvolu, nove, potencijalno zanimljive naslove), kao i broj kreditne kartice ili adresu na koju mu se knjige šalju.
U budućnosti, prodaja “1 na 1” će manje biti usmerena na kratkoročni profit koji proizlazi iz kvartalnih, polugodišnjih ili godišnjih transakcija sa nedefinisanim i “bezličnim” kupcima, a sve više na profit koji će se ostvarivati tokom dugogodišnjeg odnosa sa pojedinačnim i poznatim kupcem (Life-time value). Kada firma pokušava da uspostavi sa svojim kupcem odnos “1 na 1”, veoma brzo će uvideti da je pitanje poverenja koje će kupca vezati za firmu, od ključnog značaja. Jedino u odnosu u kome vlada međusobno poverenje, informacije između kupca i prodavca teku slobodno i nesmetano, zbog čega je zadatak prodavca da u pravom smislu bude poverljivi zastupnik (Trusted Agent) interesa svog kupca. To znači da kupac na njega može u svakom trenutku da se osloni i da može da se pouzda da će on uvek savesno štititi njegove interese. Tokom poslovnog odnosa prodavac i kupac sarađuju, tako što kroz otvorenu komunikaciju kupac nastoji da specificira svoje potrebe i želje, a prodavac se trudi da svoje proizvode i usluge prilagodi upravo tim željama tog konkretnog kupca. Umesto da se usmeri na jedan proizvod u pokušaju da ga proda što većem broju kupaca tokom fiskalnog perioda, sutrašnji prodavac – poverljivi zastupnik će se sa punom pažnjom usmeriti na svakog pojedinog kupca, nastojeći da mu ponudi i plasira što više proizvoda i usluga tokom dugog niza godina uspešne i obostrano korisne saradnje. U svetu koji obiluje svim mogućim vrstama proizvoda i usluga odnos između kupca i prodavca je jedina stvarna konkurentska prednost.
Za uvođenje koncepta “1 na 1”, potrebna su četiri ključna koraka:
1. Definisanje kupaca
Ako želite da primenite koncept “1 na 1”, prvo što morate da uradite je da odredite ko su zaista vaši kupci? Ne možete da uspostavite odnos sa nekim koga ne možete da identifikujete i sa kim ne možete da komunicirate. Zbog toga je osnovni uslov da upoznate svoje kupce individualno kako bi sa njima mogli da uspostavite i razvijate poslovni odnos. Potrebno je da znate imena i prezimena, adrese, telefone, e-mail adrese dovoljnog broja svojih kupaca kako bi uopšte mogli da započnete ovaj proces. Firme koje se bave maloprodajom upravo zbog toga nastoje da putem različitih programa namenjenih kupcima (identifikacione kartice koje garantuju popuste i beneficije, “članske karte”, nagradni kuponi sa popunjenim podacima o kupcu itd.) evidentiraju kupce koji ulaze u prodavnice kako bi mogli sa njima mogli da uspostave sadržajniju komunikaciju. Za kompanije čiji su kupci druge firme a ne pojedinci, važno je da utvrde imena i pozicije menadžera u tim firmama koji imaju uticaj na donošenje odluka o kupovini.
2. Razlikovanje kupaca
Kupci se medu sobom razlikuju na dva načina: prema urednosti koju imaju za Vašu firmu, kao i prema svojim potrebama. Jasno je i prirodno da neke firme ili pojedinci sa kojima sarađujete imaju veću vrednost za vaš posao od nekih drugih.
Zbog toga je važno da sebi odgovorite na sledeća pitanja:
- Koji kupci su od najveće koristi za vaš posao i zašto?
- Koji od njih će vam doneti više posla preporučujući vas drugim ljudima?
- Koji od postojećih kupaca više ne zaslužuju da se o njima starate?
- Koje potencijalne mušterije biste najradije pretvorili u kupce?
Ova pitanja su toliko važna da svaki prodavač ima motiv da uloži određene resurse i trud da na njih odgovori. Činjenica je da pojedini kupci imaju veću vrednost od drugih. “Pareto princip” (odnos 80:20), pokazuje da vaših 20% najboljih kupaca donosi 80% profita. Morate da identifikujete te kupce kako bi im posvetili svu pažnju koju zaslužuju. “Pareto princip” važi i dalje: ako sa tih 20% najvažnijih kupaca uspostavite odnos “1 na 1”, imaćete obezbeđeno 80% prihoda. Paralelno sa podsticanjem i nagrađivanjem najboljih kupaca, potrebno je da definišete i vaše najgore kupce, i da ih se jednostavno oslobodite, jer “Pareto princip” i dalje funkcioniše: 20% vaših kupaca vam oduzima 80% vremena i napora.
Naravno, svim kupcima treba dati šansu, ali neki jednostavno nisu vredni vaših resursa i ne donose nikakvu korist vašoj firmi. Postoji još jedna grupa kupaca koja za vašu kompaniju ima veliku (i ako nematerijalnu) vrednost, a to su oni kupci koji vam pomažu svojim idejama ili učešćem u poboljšanju osnovne delatnosti vaše firme. Onog trenutka kada budete počeli da primenjujete strategiju “1 na 1”, uvidećete da sarađujete sa kupcima radi rešavanja njihovih problema. Oni kupci koji vas podučavaju kako da rešite njihov problem imaju za vas dodatnu vrednost, jer vam oni pružaju deliće korisne obuke koji će vam biti od velike koristi sa kupcima koji imaju slične probleme.
3. Komunikacija i saradnja sa kupcima
Da bi ovaj koncept zaživeo, neophodna je kontinuirana i osmišljena komunikacija i saradnja sa kupcem, koja će dobijati na intenzitetu i efikasnosti i koja će rezultirati produbljivanjem međusobnog poverenja. Konverzacija koja teče između firme i kupca mora da teče nesmetano i neprekidno i da se, kao što smo rekli, svaki sledeći razgovor i kontakt naslanja na prethodni, bez obzira da li se on odigrao prošle noći ili prošlog meseca, telefonskim razgovorom, e-mailom, preko Web sajta kompanije ili u kancelariji kupca. Cilj ove komunikacije je da se razmenjuju informacije sa kupcem, da se saznaju i otkriju njegove nezadovoljene ili izmenjene potrebe. Neophodno je da svoje kupce anketirate i da im postavljate pitanja. Nastojte da saznate da U vaš proizvod u potpunosti ispunjava njihove zahteve, da li su zadovoljni nivoom usluge, šta bi trebali da uradite kako bi bili apsolutno zadovoljni. Jedna od izvornih aktivnosti “1 na 1” je rešavanje prigovora kupaca, jer način na koji se otklanja prigovor mnogo govori o vašem odnosu prema kupcu. Da bi rešavanje prigovora bilo uspešno, ono mora da bude “saradničko”, i ono predstavlja pravu i najbolju priliku da se kupcu na delu pokaže koliko vam je do njega stalo.
Danas je informacija o kupcu kapital i ekonomska kategorija koja se valorizuje na tržištu. Kada dva prodavca konkurišu jedan drugome oko istog posla i ako su svi drugi uslovi jednaki, prodavač koji ima potpuniji uvid u informacije o kupcu, koji sa njim ima uspostavljen odnos dubljeg poverenja i razumevanja će uvek imati prednost.
4. Prilagođavanje pojedinačnim kupcima
Ukoliko su prethodni koraci u implementaciji koncepta “1 na 1” bili uspešni, vaša kompanija će biti u prilici da definiše i identifikuje svoje kupce, izdvoji one koji su najvažniji i na osnovu osmišljene komunikacije sazna njihove nezadovoljene potrebe i želje. Poslednja faza se sastoji u prilagođavanju vaših proizvoda ili usluga upravo tim specifičnim i različitim željama pojedinih kupaca. Moderna proizvodna tehnologija sve više omogućava da se izvrši kastomizacija i krene u susret željama sve manjih i manjih grupa potrošača, a u nekim delatnostima i do zadovoljenja jedinstvenih želja svakog pojedinog kupca. Pored toga, ovaj proces prilagođavanja se ne odnosi samo na fizičke karakteristike proizvoda, već i na različite usluge koje okružuju sam proizvod, kao što su pakovanje, isporuka, naplata, održavanje itd.
Ova nova stranica odnosa sa kupcima je kao novi kontinent, nepoznat i neistražen, koji zahteva ljude sa istraživačkim i avanturističkim duhom, koji poseduju inteligenciju, viziju i hrabrost. Uprkos brojnim preprekama, vreme ideje na kojoj je zasnovan marketing “1 na 1” je definitivno došlo. Prema nedavnom istraživanju u kome je učestvovalo 200 menadžera najvišeg ranga iz čitavog sveta, do 2002. godine 50% kompanija će biti organizovano na način koji će u centar svih zbivanja staviti kupca, za razliku od današnjeg vremena kada je na taj način organizovano 18% kompanija. Takođe, čak 60% učesnika se izjasnilo da su praćenje promena koje se dešavaju sa potrebama njihovih kupaca kao i pritisak da svoje proizvode i usluge prilagode tim različitim potrebama, faktor koji ima najveći uticaj na njihovu poslovnu strategiju. One kompanije i menadžeri koji pre započnu sprovođenje ovog koncepta, pre će stići do cilja – a cilj je opstanak i prosperitet kompanije i ljudi koji je čine. Zbog toga ove promene treba razumeti, prihvatiti i krenuti im u susret!