Organizacija

Organizacije su sastavni deo današnjeg društva. Čini je grupa ljudi koja radi na organizovan način u cilju ostvarenja specifičnih ciljeva. U savremenim uslovima poslovanja organizacije treba posmatrati kao otvorene sisteme spremne da izuzetno brzo i efikasno odgovore na sve promene u okruženju i brže od konkurencije odgovore na zahteve tržišta.

Nameće se potreba za izuzetno efikasnim, fleksibilnim i dinamičnim organizacionim strukturama. Organizacijom upravlja menadžment. Piter Draker, jedan od najvećih teoretičara menadžmenta, rekao je da je osnova menadžmenta da učini ljude svesnim zajedničkih mogućnosti dajući im zajedničke ciljeve, sistem vrednosti, odgovarajuću organizacionu strukturu i priliku za razvoj kako bi se odgovorilo na promene. Menadžment je promenio način proizvodnje i korišćenje resursa, društvenu i ekonomsku strukturu zemalja, omogućio da se svetska privreda unapredi, istovremeno se i sam menjajući.

Organizovanje

Ako bi se planiranje, slikovito, smatralo pravljenjem plana za uzbudljivo, dinamično putovanje, onda bi se pod organizovanjem podrazumevala sva saobraćajna sredstva, kojima se to putovanje ostvaruje, odnosno – stiže do željene destinacije.

Organizovanje se, pre svega, vezuje za aktivnosti. U tom smislu, organizovanje je proces koji se sastoji od:

• Definisanja, grupisanja i struktuiranja aktivnosti;
• podele i alokacije uloga, a na osnovu grupisanja i struktuiranja aktivnosti;
• utvrđivanja mera rezultata grupa i pojedinaca;
• utvrđivanja pravila i sistema rada, uključujući komunikacije, odlučivanje i rešavanje konflikata.

Koja je razika između organizovanja i organizacije? Prvo je proces, a drugo je socijalno grupisanje. Prvo se ne može objasniti van konteksta drugog.

Osnovni elementi funkcionisanja organizacije

Osnovni element funkcionisanja organizacije su:

• inputi (ulazi, resursi, akcije),
• konverzija,
• outputi (rezultat, proizvod).

Sva tri elementa nalaze se u svakoj fazi procesa upravljanja. Još je Piter Draker, pre skoro pedeset godina, rekao da se delovanje menadžmenta sastoji u “sistematskom organizovanju ekonomskih resursa”. U tom smislu, upravljanje se može smatrati procesom konverzije ulaznih faktora organizacije u rezultate.

Organizaciju čini grupa ljudi koji rade na organizovan način u cilju ostvarenja specifičnih ciljeva po uputstvima menadžera. Organizacija je menadžerski posao koji traje neprekidno. Menadžeri teže da organizacija ostane na tržištu i bude uspešna u dugom vremenskom periodu.

Organizacija je područje kompanije koje se nalazi u stalnom i neprekidnom razvoju. U suštini razvoja stalno su izražene tenzije usled potreba za konstantnom diversifikacijom uloga u organizaciji i sa potrebom za što većim stepenom integracije različitih funkcija.

Da bi se ove suprotnosti pomirile potrebno je rešiti nekoliko ključnih problema:

1. do koje mere treba dopustiti specijalizaciju različitih uloga zaposlenih u kompaniji?
2. do kog stepena treba standardizovati ponašanje pojedinaca i grupa u procesu obavljanja različitih funkcija?
3. koliko nivoa autoriteta treba uspostaviti?
4. u kojoj meri odlučivanje u organizaciji treba da bude centralizovano, odnosno decentralizovano?

Osnovne funkcije preduzeća po Fajolu

Fajol polazi od potreba grupisanja osnovnih poslova preduzeća u 6 osnovnih funkcija:

1. Tehnička funkcija koja obuhvata poslove koji spadaju u osnovnu delatnost preduzeća
2. Komercijalna funkcija koja obuhvata poslove prodaje i nabavke
3. Finansijska funkcija koja obavlja poslove oko pribavljanja potrebnih finansijskih sredstava i njihovog efikasnog korišćenja
4. Funkcija bezbednosti – obuhvata poslove očuvanja bezbednosti imovine i kadrova
5. Računovodstvena funkcija koja obuhvata poslove obračuna i prikaza stanja i poslovnog uspeha preduzeća i
6. administrativna funkcija koja je i najznačajnija funkcija i obuhvata poslove upravljanja preduzećem.

Bez administrativne funkcije, koju Fajol posebno izdvaja, nije moguće funkcionisanje preduzeća.

Specijalizacija i standardizacija

Specijalizacija uloga u preduzeću obavlja se grupisanjem zadataka koji su vezani za datu funkciju. Prednost specijalizacije funkcija ogleda se u boljoj mogućnosti za napredovanje u poslu i razvoju profesionalne karijere. Ipak, negativna strana specijalizacije funkcija predstavlja mogućnost grupisanja interesa zaposlenih po funkcijama odnosno uspostavljanje dominacije ovih interesa nad interesima cele kompanije.

Standardizacija ponašanja zaposlenih ne treba da bude previše rigidna. Ona je potrebna samo u onoj meri u kojoj se definišu okviri izvan kojih ponašanje pojedinaca ili grupa ne sme da ide. Ostalo treba prepustiti samim zaposlenima tj. omogućiti im da budu kreativni.

Broj nivoa autoriteta zavisi od veličine kompanije. Prilikom definisanja nivoa autoriteta treba izabrati optimalno rešenje u zavisnosti od vrste i veličine kompanije.

Stepen centralizacije odlučivanja takođe zavisi od vrste i veličine kompanije. Maksimalnu centralizaciju u odlučivanju mogu sebi da dopuste samo male kompanije.

Ne postoji unapred definisana formula za izbor stepena decentralizacije u kompaniji, to zavisi od više faktora kao što su:

• veličina kompanije
• vrsta delatnosti kompanije
• kvaliteta zaposlenih
• delovanja okruženja…

Dizajn organizacije

Dizajn organizacije predstavlja utvrđivanje organizacione strukture koja najbolje “prati” strategiju i najbolja je za ljude, tehnologiju i zadatke organizacije. Šema odnosa tj. način podele, organizovanja i koordinacije aktivnosti u organizaciji čini organizacionu strukturu.

Prilikom kreiranja, preuređenja ili menjanja odnosa unutar organizacije mora se voditi računa o:

• Podeli posla
• Podeli na sektore (formiranje grupa i zadataka)
• Hijerarhiji – ko kome unutar organizacije podnosi izveštaje
• Koordinaciji

Modeli organizacije

Postoji nekoliko osnovnih modela  savremenih tipova organizacionih struktura:

Organizovanje prema funkcijama

Organizovanje prema proizvodima 

Organizovanje prema procesima

Organizovanje prema teritoriji

Funkcionalna organizaciona struktura

Ova struktura vezana je za specijalizaciju uloga u kompaniji. Tipična struktura grupiše sve aktivnosti u četiri osnovne funkcije:

• proizvodnja
• marketing
• finansije i
• kadrovi

i karakteristična je za proizvodne organizacije.

Diviziona organizaciona struktura

Ova struktura je karakteristična za velike kompanije koje prati kompleksna organizacija i gde je problem izvršiti podelu organizacije bez gubljenje fleksibilnosti male firme. Odgovor je često u stvaranju samostalnih ogranaka ili posebnih preduzeća.

Matrična organizaciona struktura

Ovaj vid organizacione strukture je alternativni tip. Njena suština je da ona zadržava funkcionalne relacije unutar preduzeća.

Projektna organizacija

Strateške poslovne jedinice

Inovativna organizaciona struktura

Piramidalna organizaciona struktura

Ovo je najautoritativniji tip menadžmenta. Odlučivanje, naredbodavne funkcije i informacije su jednosmerne i kreću se od vrha piramide (generalni direktor) preko prve linije menadžera pa do najnižeg nivoa. Vezuje se za organizaciju sa centralizovanim sistemom odlučivanja (vojska, policija…)

• Strani jezici
• Informacione tehnologije
• Poslovne veštine
• Ostali tutorijali