Proces društvene reprodukcije

Proces društvene reprodukcije moguće je podeliti na četiri faze:

• proizvodnja
• razmena
• raspodela
• potrošnja

Finansijski resursi se stvaraju u stadijumu proizvodnje, kada nastaje nova vrednost, međutim realno gledano finansijski resurs nastaje samo u stadijumu razmene, kada se novostvorena vrednost realizuje.

Ciklusi finansiranja

U toku poslovanja preduzeća obavljaju se različite finansijske aktivnosti kako po načinu, obliku, vremenu, tako i po obimu i  ročnoj vezanosti finansijskih sredstava u zavisnosti od trajanja  poslovnog odnosno proizvodnog ili uslužnog ciklusa. Kroz ove aktivnosti finansijski resursi se pribavljaju i angažuju radi obezbeđenja procesa reprodukcije.

S obzirom na to, mogu se  uslovno izdvojiti tri osnovna ciklusa preduzeća:

1. Investicioni ciklus – dakle ulaganje finansijskih sredstava i dezinvesticioni ciklus, izvlačenje dobiti
2. Ciklus tekućih operacija – čine ga snabdevanje, proizvodnja i plasman
3. Novčani ciklus – karakterišu operacije vezane za upravljanje nad slobodnim novčanim sredstvima preduzeća.

Investiranje

Investiranje znači ulaganje u nabavku osnovnih sredstava. U osnovna sredstva spadaju zemljište, objekti, mašine i oprema, patenti i ona se postepeno troše u procesu reprodukcije.Zbog ograničenja u novcu i vremenu kod donošenja odluka o investiranju postoje prostorna i vremenska optimalizacija raspodele investicija.

Prostorna optimalizacija raspodele investicija je ona kod koje je ukupan iznos finansijskih resursa za konkretan period ograničen.

Vremenska optimalizacija raspodele investicija je ona kod koje je ukupan iznos finansijskih resursa koji je dostupan za finansiranje u planiranoj godini ograničen.

Postoji i portfeljna teorija u okviru koje se uz pomoć statističkih metoda ostvaruje najpovoljnija raspodela rizika i procena dobiti.

Upravljanje obrtnim sredstvima

Ukupna sredstva za finansiranje poslovanja preduzeća tj. pribavljanje potrebnih (stalnih) i obrtnih (tekućih) sredstava čine:

• kapital vlasnika
• dug prema trećim licima
• zarada

U osnovna sredstva spadaju:

• zemljište
• objekti
• mašine i oprema
• patenti

Ona se postepeno troše i prenose po deo svoje vrednosti na nove proizvode.

Obrtna sredstva (ObS) su ona sredstva koja se u kraćim rokovima obrću i koja se pretvaraju iz jednog oblika u drugi, novčanog ili naturalnog.

To su  sredstva koja se stalno troše u procesu proizvodnje ili su nabavljena radi dalje prodaje, zatim tu su potraživanja i obaveze sa rokom dospeća do jedne godine, sitan inventar kao i aktivna vremenska razgraničenja na kojima se evidentiraju predplaćeni rashodi i nefakturisani prihodi.

Bruto i neto obrtna sredstva

Obrtna sredstva koja su potrebna za obavljanje redovnog poslovanja preduzeća su trajna obrtna sredstva. Obrtna sredstva mogu biti i bruto obrtna sredstva, a kada se ona umanje za kratkoročne obaveze dobijaju se neto obrtna sredstva. Neto obrtna sredstva se dobiju kada se  bruto obrtna sredstva smanje za kratkoročne obaveze.

Upravljanje novcem

Upravljanje novčanim sredstvima ili gotovim novcem treba da bude veoma pažljivo jer je neophodno stalno balansiranje između solventosti i rentabilnosti i ovo je najčešći savet agencija koje nude računovodstvene usluge. Višak ili suficit gotovine iznad neophodnih potreba utiče na smanjenje rentabilnosti pošto gotovina sama po sebi ne odbacuje nikakav prinos. Sa druge strane manjak ili deficit gotovine u odnosu na neophodne potrebe, direktno ugrožava solventnost preduzeća mada privremeno može da dovede i do povećanja rentabilnosti.

Cirkulisanje gotovine kroz poslovanje preduzeća može se izraziti i meriti pomoću prosečnog vremenskog trajanja jednog obrta koji se naziva gotovinskim ciklusom, odnosno koeficijentom obrta gotovine.

Troškovi upravljanja novcem

Pri određivanju minimalnog potrebnog salda gotovine treba imati u vidu troškove koji nastaju u vezi sa gotovinom. Preduzeće treba da nastoji da ima optimalni saldo gotovine. Zadatak finansijskog menadžmenta preduzeća pri upravljanju gotovinom sastoji se u tome da se prosečno trajanje njenog obrta skrati, odnosno da se koeficijent obrta srazmerno poveća. Cilj preduzeća je da smanji saldo i ukupne troškove gotovine što se postiže vođenjem odgovarajućih strategija finansiranja.

Bezgotovinske naplate stižu na žiro račun preduzeća sa žiro računa uplatioca a zadatak finansijskog menadžmenta je da blagovremeno utvrdi takve prilive i odlive novca i obezbedi likvidnost i solventnost. Povećanje bezgotovinskog plaćanja može da doprinese poboljšanje bankovnog sistema. Priliv se može podsticati odnosno ubrzavati a odliv se može usporavati.

Upravljanje gotovinom

Gotovinu čine novčanice, banknote i kovani novac. Plaćanje gotovinski se vrši onda kada nema načina za izvršavanja bezgotovinske naplate kao što je slučaj u maloprodaji i pružanje usluga stanovništvu. Gotovina se čuva u blagajni a centralna banka određuje njen maksimum. Novcem se ne mogu vršiti plaćanja već se mora prvo uplatiti na žiro račun a gotovina za dozvoljena plaćanja se podiže sa žiro računa.

Upravljanje zalihama

Zalihe predstavljaju znatan deo ukupnih poslovnih sredstava preduzeća i zato zahtevaju velika novčana ulaganja. Zalihe su jedan od glavnih segmenata obrtnih sredstava u preduzeću.

Neophodnost postojanja zaliha proizilazi iz tri osnovna razloga:

• zato što je potrebno vreme da bi ekonomska dobra prošla kroz proces proizvodnje i distribucije
• zbog diskontinuiteta koji postoji između pojedinih procesa, jer na pojedinim punktovima dolazi do zastoja u kretanju ekonomskih dobara
• zbog neizvesnosti i nesigurnosti koja je prisutna u  privrednom životu

Optimalne zalihe

Optimalne zalihe predstavljaju prosečne zalihe materijala, poluproizvoda i gotovih proizvoda.

Postoje dve osnovne vrste odluka o zalihama:

• prva se odnosi na problem koliko treba pribaviti zaliha u jednoj porudžbini
• druga se odnosi u kojim intervalima treba pribavljanje zaliha izvršiti

U oba slučaja optimalna solucija je ona koja iziskuje najmanje troškova pribavljanja i držanja zaliha.

Troškovi upravljanja zalihama mogu se podeliti na:

1. troškove pribavljanja zaliha
2. troškove držanja zaliha
3. troškove nedostatka zaliha.

Troskovi pribavljanja zaliha nastaju zamenom utrošenih zaliha sirovina i materijala za potrebe proizvodnje kao i zamenom sopstvenih zaliha gotovih proizvoda za potrebe prodaje.

Troškovi držanja zaliha predstavljaju troškove koji su prouzrokovani postojanjem i držanjem zaliha u preduzeću. U ove troškove spadaju troškovi vezivanja kapitala, troškovi skladištenja, troškovi osiguranja, i troškovi amortizacije.

Troškovi nedostatka zaliha nastaju kada se pojavi nedostatak zaliha sirovina i materijala neophodnih za proces proizvodnje kao i kada se pojavi nedostatak zaliha gotovih proizvoda da bi se zadovoljile porudžbine kupaca. Ove troškove čine propušteni prihodi od prodaje, gubitak reputacije od strane kupaca, gubitci zbog neizvršenja planova proizvodnje.

Aktivnosti finansijskog menadžmenta

Odluke finansijskog menadžmenta obuhvataju sledeće aktivnosti:

• prikupljanje informacija
• analiza informacija
• određivanje ciljeva
• razrada kriterijuma ocene efikasnosti
• analiza mogućih upravljačkih uticaja
• prognoziranje posledica
• verifikacija odluka i saopštavanje donošenih odluka izvršiocima

• Strani jezici
• Informacione tehnologije
• Poslovne veštine
• Ostali tutorijali