Ko su bili čuvari umetnina u toku rata?

Povezane objave

• Šta boja očiju govori o karakteru 21/08
• Koje stvorenje je najbrže na planeti? 02/08
• Kreiran je materijal koji može zameniti ljudsko tkivo! 25/03

Najbolji istoričari, kustosi, umetnici i arhitekte iz Sjedinjenih Američkih Država, dobili su poziv od tadašnjeg predsednika Ruzvelta, da pođu u rat, kao “čuvari nasleđa”.

Naime, u pitanju je specijalna grupa, koja je osnovana 1943. godine, na molbu direktora Muzeja savremene umetnosti, koji je izrazio veliku zabrinutost za evropske umetnine, predsedniku lično.

“Čuvari nasleđa”

Grupa od 400 neobičnih vojnika činila je odeljenje poznato kao Program za spomenike, likovnu umetnost i arhive (MFAA). Poznato je da su toku rata uništavana mnoga kulturna obeležja i vredne umetnine, a zadatak ove grupe bio je da ih zaštite.

Ovi čuvari pratili su vojnike i pomagali ukoliko im se na putu nađe određeni spomen kulture. Oni su bili ti koji su radili uviđaj, identifikaciju, a zatim i sprovodili proceduru za njihovo osiguravanje i zaštitu.

Njihov cilj u Drugom svetskom ratu bio je da zaštite sve umetničke vrednosti i predmete od nacista.

Zadatak je bio proceniti štetu, a zatim ispraviti i poraviti koliko je moguće. Oni su pokrivali uništene zgrade i spomenike ciradom, skupljali i sklanjali sklupture, predmete i slike na bezbedno mesto.

Navodno, nisu bili omiljeni u vojsci, jer je njihov posao bio drugačiji od zadataka ostatka trupe, a bili su i stariji. Starosna dob čuvara nasleđa iznosila je od 40 do 50 godina i bili su dosta starji od ostalih vojnika.

Najbolji u svom poslu

Oni koji su izabrani da uđu u ovu počasni grupu, bili su najbolji u oblasti svog rada. U pitanju su najbolji kustosti američkih muzeja i najbolji istoričari i arhitekte američkih univerziteta, poput Harvarda, Jejla i Prinstona.

Nisu bili odgovarajući za poziciju vojnika, ali su bili najbolji u svom poslu, pa su tako savršeno odgovarali datom zadatku.

Tokom Drugog svetskog rata Treći Rajh je pokupio na hiljade dela, s područja cele Evrope, skrivajući ih u rudnicima i raznim skloništima. U pitanju je “najveći lov na blago u istoriji”.

Uprkos trudu i uspehu čuvara, mnoga ukradena dela ni danas nisu otkrivena.

Postoji javna baza podataka, u sklopu Monjument Men Fondacije, o najtraženijim delima koja se vode kao nestala. Navode se dela Rodena, Monea, Sezana, Karavađa, Botičelija…

Čuvari nasleđa zvanično su se raspustili proleća 1946. godine.

Da je potreba za čuvarima velika, i nakon okončanja ove grupe, pokazala su uništenja mnogih neprocenjivih vrednosti u Iraku,Avganistanu, Evropi, Vijetnamu, u godinama koje su usledile.