Činjenice o kafi koje niste znali!

Povezane objave

• Kako je otkriven Novi Zeland 19/04
• Viseći vrtovi Vavilona 03/05
• Kako je nastala proslava 8. marta- Dana žena? 08/03

Danas ne možemo da zamislimo buđenje bez ovog čarobnog napitka. Ljudi i magični napitak su se srodili, on je povod za okupljanje, opuštanje, nekad čak i nauka! Ljudska zavisnost i ljubav prema kafi prešla je u majstoriju pripreme i konzumiranja i umetnost u samoj šolji. Od toga kako je spremljena, jel turska, domaća, espreso, instant, filter, do dužine, oblika, da li je sa mlekom ili bez, koliko mleka ide i kakvog, do samog porekla i načina pripreme zrna i primesa, kafa je neizostavni detalj našeg svakog dana.

Kafa se najčešće pije topla, ali neko voli i hladne ili ledene varijante. Može biti domaća, instant, espreso, kapućino, filter… tkođe joj je uobičajeno dodati i mleko, šlag, cimet, karamel. Kafa odavno više nije samo napitak, već stil života, ritam dana, obrok, izvor radosti, uživanja ali i potreba.

Naziv ovog napitka potiče od arapske reči –„kahva“. Napitak  izaziva nesanicu, lupanje srca u većim količinama, a u malim može da nam poveća budnost i energiju, što je i bila početna zamisao.

Biljka kafe se uzgaja u preko 70 zemalja, prvenstveno u ekvadorskim regionima Južne Amerike, Južne Azije, Indije i Afrike. Postoje dve biljke iz čijih plodova kao zrna kafe, dobijamo sušenjem, pečenjem i obradom ovo što mi danas zovemo kafom. Rasprostranjenija i savkako sofisticiranijeg ukusa je arabica, koja čini oko 75- 80 posto celokupne proizvodnje. Druga je robusta, oporog je i kiselog ukusa, koristi se za mešavine ali je mnogo otpornija i na lisnu rđu ( vaš koja napada ovu biljku).

Zrna ovih biljaka se prodaju zelena i jedna su od najprodavanijih poljoprivrednih proizvoda na planeti . Ona se potom prže do različitih, željenih stepena, potom se melju, mešaju, dodaju ili ne dodaju primesi i onda su spremna za dalje kuvanje i spravljanje obožavanog napitka.

Kafa je tradicija i jedan je od najpopularnijih napitaka na svetu. Blago kiselog je ukusa, a kofein koji sadrži ima stimulišući efekart na organizam. Diskutabilan je uticaj kafe na zdravlje, zna se da dipteni iz kafe mogu uzrokovati bolesti srca ali i da je kafa puna minerala i stimulanata za organizam. Umerenost je dakle, zdrava doza.

Kultivacija kafe je započeta u južnoj Arabiji . Najranija konzumacija kafe koja je zabeležena je iz sredine 15. veka u Sufi u Jermenu. U Afričkom rogu (poluostrvo u obliku roga u Africi) i jemenu kafa je korištena u lokalnim regilijoznim ceremonijama. To se protivilo tad već utemeljenom hrišćanstvu pa je kafa potom bila zabranjeno piće u Etiopiji sve do vladavine cara Menelika. Piće je bilo zabranjeno i u Otomanskoj Turskoj tokom 17. veka iz poleitičkih razloga, bilo je povezano sa buntovnim političkim aktivnostima Evrope.