Bizarna predviđanja koja su se obistinila

Povezane objave

• Šta čini ljudsko telo? 16/05
• Grobnica skitskog princa 19/04
• Zašto nastaje mamurluk? 12/02

Bilo da je u pitanju zdrav razum, praćenje političkih dešavanja, malo više znanja ili “šesto čulo”, brojne događaje u istoriji ljudi su uspeli da predvide. U nastavku saznajte za neka najzanimljivija predviđanja.

Novinar Vilijam Tomas Sted je 1893. godine objavio svoj magazin “Borderlend” koji se bavio natprirodnim. On je 1886. godine napisao priču o nesreći u kojoj brod, bez čamaca za spasavanje, tone i nastaje velika tragedija. Druga priča, nastala nekoliko godina kasnije, odnosila se na spasilačke misije nakon što je brod udario o ledeni preg u Atlantskom okeanu.

Ovo su ljudi naravno odmah povezali sa potonućem Titanika 1912. godine. Što je još zanimljivije, Vilijam je bio putnik koji je preminuo, sa još 1500 putnika.

Bizarna predviđanja

Predsednik Tramp

U crtanoj seriji “Simpsonovi”, u epizodi koja je emotivana 19. marta 2000. godine, Bart ima viziju da Lisa postaje novi predsednik SAD, a da joj je konkurent upravo Tramp.
Ipak, ovo nije prvi put da su ljudi predvideli da bi Donald Tramp mogao postati predsednik SAD. U pesmi benda “Rage Against the Machine” u video- spotu “Sleep Now in the Fire” jedan od ljudi u masi drži natpis na kojem piše “Donald Tramp za predsednika 2000.”.

Društvene mreže

Bil Gejts je 1999. godine objavio knjigu “Business @ the Speed of Thought: Succeeding in the Digital Economy” u kojoj je pisao o budućnosti. U tekstu je naveo da će privatni vebsajtovi prijatelja i porodice postati uobičajeni i da ćemo moći da četujemo sa njima i da planiramo događaje. Takođe, predvideo je da će uređaji imati “pametni advertajzing”.

Vesti na iPad-u

U “2001: Odiseja u svemiru”, autor Artur Klark zamišlja da astronaut čita vesti sa Zemlje na uređaju koji se zove Newspad. Kasnije, kada se pojavio iPad, Samsung je tvrdio da je Klark idejni tvorac ovog uređaja, a ne Epl.

DVD-i

OMNI magazin je 1987. godine intervjuisao kritičara Roberta Eberta koji je izjavio da će u budućnosti video- kasete biti zamenjene, a da će ljudi filmove snimati i puštati preko tehnologije “laserskog diska” ili CD-a.

Smrt Marka Tvena

Halejeva kometa pojavljuje se na svakih 76 godina, a 1835., kada se Mark Tven rodio, bila je najbliža zemlji. Tvejn je sam predvideo svoju smrt: “Došao sam sa Halejevom kometom 1835. godine. Ona stiže sledeće godine i očekujem da ću otići sa njom. Bilo bi veliko razočarenje u mom životu da ne odem sa njom”. I zbilja, naredne godine, 21. aprila 1910. Mark Tven je preminuo, dan nakon što je Halejeva kometa bila najsjajnija na nebu.