Apiće – izgubljeni raj!

Povezane objave

• Most koji dodiruje oblake 03/11
• Kako iskoristiti meteorit? 04/05
• Večeras i za godinu dana: Super mesec – sjajniji nego obično 27/10

Za bivše stanovnike ovo je izgubljeni raj jer se sećaju bliskosti koje im je pružao ovaj istorijski grad i generacijska domovina, a za državu Italliju ovo je nepotrebni trošak. Za one koji izbegavaju da plate uništavanje starih kola ovo je idealna stanica da se pozdrave sa svojim ljubimcima na četiri točka i da ih zauvek tu parkira.

Apiće je napušteni istorijski gradić u sred Italije na oko 100 kilometara od Napulja. Turisti ga zovu gradom duhova, a bivši meštani izgubljenim rajem. Apiće je stradao u jakom zemljotresu koji je pogodio ovo područije 1988. godine i od njega naprvio napušteni grad. Sva sreća u zemljotresu nije bilo stradalih ali su skoro sve građevine, koje su inače bile stare, toliko napukle da je pretila opasnost od totalnog urušavanja. Grad je napušten u panici, ljudi su poneli samo najbitnije i ostavili su većinu stvari. Neki su se vratili po stvari, neki nikad nisu. Tako na primer u najvelelepnijoj kući, lokalnog gvožđara, možete zateći espreso aparat i neotvorene boce vina, na trgu dečiju igračku konjića u napuštenoj crkvi figure svetaca…

Ovde zemljotresi nisu retkost, već je jedan od pre 500 godina odneo u mahu 50 ljudi koji su u tom momentu bili na misi i svi su propali kroz pod crkve i nastradali. Otuda i panika stanovništva. Italija je za nastradali narod izgradila novi Apiće koji nije toliko lep kao stari ali je veoma funkcionalan savremeni gradić. No, ovi ljudi i dalje pate za uskim ulicama starog grada koji ih je sve činio jednom porodicom.

Grad su sad pojele biljke, on je prava džungla. Najbolje je očuvana stara palata koja je bila kancelarija mesnog notara i u njoj još možete naći gomilu papirologije koja truli više od trideset godina.

U Apiće je u principu ulaz zabranjen zbog opasnosti od urušavanja, postavljene su rampe, ali od njega ljudi još ne odustaju. Neverovatno je da ovaj grad duhova ima i jednog stanovnika, doduše dnevnog…To je berber Tomas, on i dalje drži svoj salon u Apićeu, ovde je preko celog dana samo se vraća u novi grad da prespava. I on, za divno čudo, ima mušterije, država mu je obezbedila i struju. Jedino zgrada u kome je Tomasov salon ne preti od urušavanja pa je ovom entuzijasti dozvoljeno da ovde radi i boravi kao i pretkodnih 50 godina.

Zemljotresa se svi sećaju, bila je nedelja i čekala se velika utakmica, igrali su Juventus i Inter. Začuo se strašan prasak i pojavila se užasna prašina. Sem tog sećanja koje je ružno, mnogo je više lepih sećanja na ovaj prelepi istorijski gradić.

Ovde ljudi sad parkiraju i automobile za koje ne žele da plate uništavanje pa grad izgleda kao parking old tajmera. 

Velika vera i želja bivših stanovnika dovela je i do sporog obnavljanja grada, početo je sa rekonstrukcijom palate, pa možemo samo da poželimo Apićanima da se što pre vrate u svoj izgubljeni raj.