Kako preživeti letnje vreline?

24/07/2017, 09:44

Kako preživeti letnje vreline?

Postoji više načina da se ublaži vrućina tokom leta. Osim prilagođene ishrane i životnih aktivnosti, može se obratiti pažnja na još nekoliko sitnica, kako bi se lakše podnele letnje vrućine.

Više tečnosti

Najbolje što možete da uradite za svoj organizam tokom leta jeste da unosite što više tečnosti. Najbolje bi bilo da se izbegava kafa, alkohol i gazirana bezalkoholna pića, a da se u što većim količinama pije voda. Hidratacija je uvek važna, a pogotovo u toku najtoplijeg perioda u godini, kada se telo češće i više znoji, što je još jedan od načina na koji organizam gubi vodu.

Osim unošenja vode na ovaj način, tuširanje ili kupanje u rashlađenoj vodi može doprineti da se organizam ohladi i dodatno hidrira. Za rashlađivanje preporučuju se i hladne obloge.

Adekvatna odećadevojka-leto

Kada je toplo svi se trude da imaju “što manje” garderobe na sebi. Pogrešno se biraju kratke stvari za oblačenje, jer se na taj način telo još više izlaže suncu, što sigurno nije način da se rashladi. Bolja varijanta, kako dnevne tako i večernje odeće je komotna garderoba, široka, napravljena od prijatnih i tankih materijala, kao što je pamuk. Osim toga, najbolje je da letnja garderoba bude svetlih boja, kako ne bi privlačila još više toplote.

Pored udobne i široke garderobe, koja će pokrivati što veći deo tela, kako bi ga iz više razloga zaštitio od sunca, potrebno je nositi i šešir i sunčane naočare, pogotovo u najsunčanijem periodu dana. Na ovaj način štiti se i teme glave, ali i oči, od negativnog uticaja sunčevih zraka.

Rashlađivanje životnog prostora

Potrudite se da prostorije u kojima provodite veći deo dana bude rashlađen. Idealna razlika između temperatura napolju i unutra je do 10 stepeni.

Poželjno je provetravati prostorije u stanu u ranim jutarnjim časovima, kao i u večernjim časovima. U toku dana, pogotovo u najtoplijem delu dana, trebalo bi zatvoriti prozore i spustiti roletne, odnosno zamračiti stan kako bi se stvorila hladovina.

Osim toga, ventilatori i klima uređaji su najefikasniji načini da se rashladi prostor. Bitno je da uključen ventilator ne bude uperen direktno ka nekome, nego da se usmeri kako bi hladio ceo prostor.

Ukoliko se prostor rashlađuje klima uređajem, temperatura bi svakako trebala da bude iznad 24 stepena Celzijusa. Na taj način nećete doživeti toplotni šok pri ulaženju spolja ili odlasku napolje, gde je temperatura iznad 30 stepeni.

Pravilna ishrana

U toku leta na raspolaganju nam je različito voće i povrće, što su upravo i najbolje namirnice za vrele letnje dane.
Osim što je važno hraniti se zdravo, posebno je pravilna ishrana bitna kada temperatura napolju prelazi 30, pa čak i 35 stepen. Uz pomoć hrane moguće pomoći organizmu da se odbrani od toplote salatasa kojom se susreće.

Najbolje bi bilo u toku dana jesti više puta, ali manje obroke, a pritom izbegavati hranu sa visokim sadržajem proteina. Kako bi telu olakšali borbu sa visokom temperaturom, dobro je jesti samo hranu koja se lako vari, a to je različito povrće i voće.

“Plodovi leta”, kao što je lubenica, posebno su poželjni, jer na pravi način hidriraju organizam, što mu je pri visokoj temperaturi preko potrebno.

Pravilno korišćenje klima uređaja

Ukoliko je klima jedini način na koji rashlađujete životni ili poslovni prostor, veoma je važno da se ovaj uređaj koristi na pravi način, kako ne bi doveo do neželjenih negativnih efekata korišćenja.

Naime, klima može biti izvor različitih bakterije, koje se oslobađaju u prostor kada se urešaj uključi. Zbog toga je veoma važno klimu čistiti bar jednom godišnje.

Osim toga, klima može biti uzrok drugih zdravstvenih problema. Ukoliko hladan vazduh iz klime duva pravo u nekoga, kod te osobe može doći do facijalne paralize, a s obzirom na to da sa vazduhom kroz klimu izlazi i prašina, a i podiže se ona koja je na podu, sigurno je bolje izbegavati direktan kontakt sa vazduhom iz klime.

Trebalo bi obratiti pažnju i na to koliko nisku temperaturu održavamo u prostoru u kom se duže boravi. Razlika između spoljnje i unutrašnje temperature ne sme biti veća od 10 stepeni, jer to može uticati na organizam veoma negativno.

Ukoliko se duže vreme izložimo hladnoći, to će uticati na metabolizam i cirkulacija će se usporiti, a usporenije će raditi i mišići, krvni sudovi i nervi.

Za organizam je još stresniji nagli prelazak sa toplog u hladno. Upravo to može biti razlog za česte prehlade upravo tokom najtoplijih dana u godini.

Najčešći negativni efekti klime su ukočenost mišića lica, ukočenost i bolovi u vratu, pojačani simptomi artritisa i neuritisa i povećani problemi sa sinusima, pogotovo kod ljudi kojima su sinusi jedna od slabijih tačaka u organizmu.

24/07/2017, 09:44

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*