Glad uzrokuje nekontrolisanu kupovinu

18/03/2015, 10:26

Glad uzrokuje nekontrolisanu kupovinu

Bez obzira na to da li ste u šoping-centru ili kupujete putem interneta, potreba za raznim grickalicama će dovesti do toga da kupite više nepotrebnih stvari.

Odlazak u kupovinu praznog stomaka može uzrokovati veliku prazninu na vašem bankovnom računu, a vas ostaviti sa gomilom stvari koje vam uopšte nisu potrebne. Ovo je pokazalo nedavno istraživanje kojim je utvrđeno da glad ljude navodi na kupovinu i to ne samo hrane, već i potpuno irelevantnih, nejestivih stvari.

Ono što dodatno komplikuje stvari je to što dostupna tehnologija potrošačima omogućava kupovinu u bilo koje doba dana i noći, bez obzira na to gde se nalaze.

placanjeGlad je osnovni ljudski nagon koji navodi na traženje, nabavljanje i konzumiranje hrane, kako bi se zadovoljila potreba za kalorijama. Prethodne studije koje su se bavile ovom tematikom, stavljale su fokus na to kako glad utiče na razmišljanje pojedinca o nabavci hrane. Novo istraživanje, koje je sprovela Alison Jing Ksu sa Univerziteta u Minesoti i njen tim, osvrće se na to kako glad utiče na čovekove misli, odluke i ponašanje kada se radi o nejestivim artiklima.

U okviru ovog istraživanja sproveden je eksperiment u kome je učestvovalo 379 ljudi, a od učesnika-volontera je zatraženo da ocene koliko su gladni, zatim da prokomentarišu različite namirnice, poput kolačića ili sendviča, kao i da daju svoj komentar o proizvodima i uslugama koji nisu iz domena prehrane, npr. o elektronskoj opremi ili poseti spa-centru.kolaci

Razumljivo, hrana je tom prilikom dobila visoku ocenu, međutim, glad nimalo nije smanjila dopadljivost nejestivih proizvoda u korist hrane. Dakle, istraživanje je pokazalo da gladni ljudi kupuju više nego što im je potrebno, podjednako trošeći na hranu i druge proizvode. To znači da kada idete siti u nabavku, vaša kupovina će više odražavati vaše stvarne potrebe.

Kasniji eksperiment je okupio grupu gladnih ispitanika u univerzitetskim prostorijama, gde je polovina njih bila poslužena tortom. Zatim su svima pokazane štipaljke za papir. Ispitanici su ocenili u kojoj meri im se štipaljke dopadaju i izjasnili su se koliko komada ovog proizvoda bi svako od njih želeo da dobije besplatno. I gladni i siti su na skali od 1 do 10 približno ocenili to koliko im se proizvod dopada, ali kada je došlo vreme da svako sa sobom ponese određen broj ovih štipaljki, gladni su ugrabili 70% više od sitih učesnika.

Rezultat drugog eksperimenta je naveo istraživače da obrate pažnju na to da li se ista reakcija gladnih može očekivati i kada treba da plate za nejestive proizvode. Zato je usledila poseta jednom trgovinskom centru, gde su istraživači analizirali 81 račun, a kupci kojima su računi pripadali, opisali su svoje raspoloženje i to koliko su bili gladni prilikom kupovine. Na osnovu informacija o raspoloženju i trajanju kupovine, utvrdilo se da su gladni potrošači kupili više nejestivih proizvoda i potrošili 60% više u odnosu na site kupce.

Glad uzrokuje gramziv način razmišljanja, koji podstiče ljude da generalno nabavljaju više stvari, bez obzira na to da li za iste moraju da plate ili ne. Glad ovde deluje kao specifična motivacija koja se prenosi i utiče na domene ponašanja koji nisu ni u kakvoj vezi sa osnovnom motivacijom – motivacijom da se utoli glad. To se dešava zato što snažna početna motivacija deluje kao okidač za gramzivo ponašanje, a ono dalje vodi donošenju irelevantnih odluka.

Ovaj fenomen ima svoje granice, iako su one ekstremne. Kada bi čovek bio toliko gladan da to ugrožava njegovu egzistenciju, njegova pažnja i kupovina bi se verovatno svele samo na nabavljanje hrane.

Ukolko želite racionalnije da trošite svoj novac, nikako ne polazite u kupovinu praznog stomaka. U suprotnom, možete se pokajati.

Povezane objave

18/03/2015, 10:26

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*