Dve vrste sreće

Povezane objave

• Svetski dan deteta – potrebno bolje obrazovanje, smanjiti nasilje nad decom 20/11
• Finansijska pismenost: šta treba da znate i kako da pomognete sebi 21/06
• 5 najvećih mitova o odugovlačenju 05/01

Šta je prava sreća? Može li se sreća stvoriti s namerom?

Prema socijalnom psihologu Denu Gilbertu, postoje dve vrste sreće. Jedna je prirodna, ona koju osećamo kada dobijemo ono što želimo, a druga je sintetička, ona koju sami stvaramo onda kada smo suočeni s neuspehom.

Postavlja se pitanje da li je jedna od ove dve vrste sreće bolja od druge.

Prirodna sreća je ona koju osetimo kada dobijemo ono što smo želeli

Sreća ili poricanje?

Svi poznajemo nekoga ko je, nakon razočaravajućeg iskustva, ubedio sebe da mu je bolje bez onoga što je želeo, i tvrdi da svoju trenutnu situaciju ne bi menjao ni za šta na svetu.

Kako se ispostavlja, ovakvi pojedinci nisu prenaglašeni optimisti koji poriču svoju nedaću. Njihovo, nuždom uzrokovano, zadovoljstvo i ta sintetička sreća zaista ih čini srećnim.

Gilbert u svom Ted Talk izlaganju govori o ljudima koji su sami izgradili osećaj sreće nakon propusta da dobiju ono što su želeli ili nakon nekog neprijatnog iskustva. Kao primer koristi osobe koje su nepravedno osuđene i koje su odslužile godine, pa i decenije, zatvorske kazne za nešto što nisu učinile.

Da li je moguće da čovek koji je bio nepravedno osuđen opisuje svoje iskustvo kao slavno? Nije li neočekivano da se tako oseća neko ko je odslužio kaznu za tuđ zločin?

Naravno, svako od nas će odmah pomisliti da se takvi pojedinci samozavaravaju, da oni ne mogu biti zaista srećni i zadovoljni svojim iskustvom, međutim, tu grešimo.

Testiranje osećaja sreće pomoću sećanja kojih nismo svesni

Uz pomoć grupe pacijenata koji pate od oblika amnezije koja dovodi do toga da osobe ne mogu da usvoje nova sećanja, Gilbert je sproveo eksperiment. Naučnici su pokazali pacijentima šest kopija Moneovih slika i zatražili od njih da ih ocene (1 za kopiju koja im se najmanje dopada, 6 za onu koja im se najviše dopada). Zatim im je rečeno da će kao poklon moći da dobiju kopiju označenu brojem 3 ili 4. Većina njih se izjasnila da im se kopija pod rednim brojem 3 više dopada. Naučnici su zatim nakratko napustili sobu, znajući da se pacijenti kasnije neće sećati ni njih ni njihove saradnje. Po povratku su od pacijenata tražili da ponovo ocene kopije ocenama od 1 do 6.

Pojedinci su sada kopiji broj 3 dali višu ocenu nego prilikom prethodnog ocenjivanja, a kopiji broj 4 su dali nižu ocenu. To znači da ih je kopija slike, koju su ranije dobili na poklon, sada činila srećnijim nego pre, a ona koju su prvobitno odbacili, sada im se dopadala još manje, uprkos činjenici da se nisu sećali ničega u vezi sa tim kopijama.

Zahvaljujući ovom eksperimentu, Gilbert je utvrdio da ljudi nesvesno veštački proizvode svoju sreću. Takođe, primetio je da ova nesvesna sposobnost za stvaranje osećaja sreće više dolazi do izražaja kada se suočavamo sa situacijama koje ne možemo da kontrolišemo.

U suštini, mi smo veoma dobri u tome da učinimo da se osećamo bolje onda kada smo nemoćni da promenimo nešto.

Namenski izazvana sreća je važna i ne treba je zapostavljati. Osnovni razlozi za to su sledeći:

1. Izazvana, sintetička sreća nije lažna. To nije nešto čemu pribegavamo kada smo besni zbog toga što nismo dobili šta smo želeli. To je prirodni mehanizam koji postoji u našim mozgovima, a koji nam omogućava da drugačije posmatramo sve one situacije koje nisu idealne. Na taj način učimo da prihvatamo neizbežne okolnosti i da kasnije budemo srećni.
2. Sposobnost da sintetišemo osećaj sreće predstavlja veštinu od vitalne važnosti jer ne možemo dobiti sve što smo ikada poželeli. Svako se, bez izuzetka, u nekom momentu u životu suočava sa razočarenjem, zbog čega nam je neophodna sposobnost da sami proizvedemo svoju sreću i da postanemo vešti u sagledavanju bolje strane života.
   Osobe koje pate od kliničke depresije nemaju razvijenu sposobnost da sami izazovu osećaj sreće u većini životnih situacija. Zato je njima teže da vide svetliju stranu života.
3.  Mi često izrazito precenjujemo ili potcenjujemo koliko ćemo prirodno biti srećni u nekoj situaciji. Istina je da intenzitet sreće spoznajemo tek onda kada nešto zaista iskusimo, zbog čega nam sposobnost da proizvedemo osećaj sreće pomaže da se nosimo sa nepredvidivošću budućih događaja.

Stanje zadovoljstva koje osećamo predstavlja kombinaciju prirodne i izazvane sreće. Ne može se reći da je jedan tip sreće bolji od drugog. Da bismo vodili uravnotežen život, neophodna su nam oba. Prirodna sreća nam omogućava da iskusimo dobre stvari u životu i da u njima uživamo, a izazvana nam pomaže da se prilagodimo ishodima koji nisu idealni i da ih cenimo. Onda kada počnete da uvežbavate svoju sposobnost stvaranja osećaja sreće, primetićete da vam se neke situacije ne čine onako strašnim kako ste ih u početku doživljavali.