Sve što treba da znate o korona virusu

Povezane objave

• U kojim zdravim namirnicama uživamo i tokom avgusta? 18/08
• Nega kože lica zimi: Prirodne maske za lice 11/12
• Zašto je Africi pod hitno potrebna sopstvena banka genetičkih informacija? 05/11

Korona virus, koji se prvi put pojavio u Kini, danas je goruća zdravstvena tema. 

Korona virusom (2019-nCoV), od kako se prvi put pojavio u kineskom gradu Vuhan, do sada je zaraženo preko 200 ljudi. Naučnik Leo Pun, koji je prvi otkrio da se radi o ovom virusu, misli da se virus prvo pojavio kod životinja, a da je onda prešao na ljude.

“Ono što do sada znamo je da izaziva izaziva upalu pluća i da ne reaguje na antibiotike, što nas nije iznenadilo”, rekao je Pun, stručnjak za virusologiju sa Univerziteta u Hong Kongu.

Kako je 2003. godine uzročnik akutnog respiratornog sindroma, poznatijeg kao SARS, takođe bio iz porodice Coronaviridae, Svetska zdravstvena organizacija napravila je kratak vodič kako bi ljude upoznala sa novim virusom.

Veštačka inteligencija u borbi protiv smrtonosnih virusa: Naučnici koriste mašinsko učenje kako bi identifikovali životinje u kojima „žive“ smrtonosni virusi.

Šta je korona virus?

Korona virusi su velika grupa virusa koji se javljaju kod životinja. Prema saznanjima Američkog centra sa kontrolu i prevenciju bolesti, u retkim slučajevima mogu da se prenesu sa životinja na ljude i takve viruse naučnici zovu zoonotic virusi.

Simptomi korona virusa?

Korona virus “napada” gornje disajne puteve i manifestuje se simptomima sličnim prehladi: curenje iz nosa, kašalj, bol u grlu, a često se javljaju i glavobolja i povišena temperatura koja može trajati nekoliko dana.

Za one koji imaju slabiji imuni sistem, stari i mala deca, postoji šansa da virus izazove ozbiljnije bolesti respiratornog sistema, kao što su upala pluća i bronhitis.

Postoji i nekoliko korona virusa za koje se zna da mogu da budu smrtonosni za ljude, a to su:

Respiratorni sindrom Bliskog Istoka, takođe poznat kao MERS virus. Prvi put je prijavljen na Bliskom Istoku 2012. godine i takođe izaziva respiratorne probleme, ali njegovi simptomi su mnogo teži. Tri do četiri od 10 pacijenata zaraženih MERS-om umre.

Akutni respiratorni sindrom – SARS, je drugi korona virus koji može da izazove teže simptome. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, prvi put identifikovan u provinciji Guangdong na jugu Kine. Izaziva respiratorne probleme, ali može prouzrokovati i dijareju, umor, respiratorne tegobe i otežan rad bubrega. U zavisnosti od starosti pacijenta, stopa smrtnosti od SARS-a kretala se u rasponu od 0-50% slučajeva, a starije osobe su bile najugroženije.

Virus se prenosi kontaktom čoveka i životinje. Naučnici Svetske zdravstvene organizacije misle da su MERS ljudi dobili od kamila, dok se za SARS sumnja da je na ljude prešao sa mačaka.

Ovi virusi se sa čoveka na čoveka prenose preko sekreta, a u zavisnosti od toga koliko je virus agresivan, može se preneti i kašljanjem, kijanjem, čak i rukovanjem. Virus takođe može da se prenese dodirivanjem predmeta koje je držala inficirana osoba, posebno ako nakon toga dodirujete usta, oči ili nos.

Medicinski radnici mogu da se zaraze i preko medicinskog materijala koji je koristio zaraženi pacijent.

Još uvek ne postoji vakcina za zaštitu od ove porodice virusa. Trenutno su u toku ispitivanja za MERS vakcinu. Za sada je jedini način izbegavanje kontakta sa zaraženom osobom, kao i izbegavanje čestog dodirivanja usta, nosa i očiju. Takođe, savet je da se ruke peru detalji, najmanje 20 sekundi.

Izvor: Nacionalna gegorafija