Skriva li ljudski mikrobiom lekove za brojne bolesti?

26/10/2018, 10:06

Skriva li ljudski mikrobiom lekove za brojne bolesti?

Povezane objave

Naučnici tvrde da bi ljudski mikrobiom, odnosno zajednica bakterija koja se nalazi u našem organizmu, mogao imati bitnu ulogu u lečenju ali i u prevenciji brojnih bolesti.

Zajednicu bakterija u ljudskom organizmu čini oko milijardu bakterija, koje teže oko 1,5 kilograma.

Ljudske bakterije kao lek

Ove bakterije su sve do nedavno posmatrane kao “slepi putnici” jer se o njima, uglavnom ništa nije znalo. Međutim, naučnici su tokom protekle decenije radili na proučavanju DNK, sprovodeći najnovije metode DNK analize i bioinformatike. Nakon uspešnih analiza, došli su i do zanimljivih podataka.

Naime, rezultati su pokazali da su mnoge bolesti povezane s mikrobiomom. Ukoliko se otkriju te veze, naučnici će moći da razviju dijagnostiku. U pojedinim slučajevima, te korelacije bi mogle pružiti ideju za razvitak teraputskih metoda.

Prema rečima direktora Centra za mikrobiomsku informatiku i terapeutiku u Bostonu, Erika Alma, naša creva predstavljaju pravu džunglu mikroorganizama i kao takva zavređuju veliku pažnju naučnika. Naš crveni mikrobiom sastavljen je od velike zajednice koju čini bilion bakterija i gljivica, koje obitavaju u svakom kutku gastrointestinalnog trakta i imaju veliki uticaj na naš metabolizam. Naime, one utiču na našu telesnu težinu, na to koliko smo skloni bolestima, na imunološki sistem i na raspoloženje.

Mikroorganizmi se nalaze u debelom crevu i uspešno vladaju nad ostalim ćelijama u našem telu. Prema mišljenju naučnika, trebalo bi ih posmatrati kao novootkriveni organ, koji je nešto teži od našeg mozga ali podjednako važan.

Raznolikosti mikroorganizama

Rezultati studije koja je sprovedena prošle godine, pokazali su da pleme sa područja Tanzanije, Hadžapi, posedujuju jednu od najvećih raznolikosti mikroorganizama u crevima.

Njihov crevni mikrobiom je oko 40 odsto bogatiji od mikorbioma jednog prosečnog Amerikanca i za oko 30 odsto raznovrsniji od prosečnog Britanca.

Naime, prosečni pripadnik ovog plemena, tokom godine kombinuje i konzumira oko 600 biljnih i životinjskih vrsta, te se njegova ishrana menja u zavisnosti od godišnjih doba u Tanzaniji.

S druge strane, prosečan čovek na Zapadu konzumira najviše 50 biljnih i životinjskih vrsta. Poznato je da pripadnici plemena Hadžapi ne pate od raširenih bolesti koje haraju zapadnom civilizacijom, poput alergija, srčanih oboljenja i raka.

Kako obogatiti mikrobiom?

Profesor Tim Spektor, objašnjava da nismo svi u mogućnosti da živimo kao tanzanijski lovci, ali da možemo obogatiti mikrobiološku populaciju creva.

Potrebno je povećati unos namirnica koje su bogate vlaknima. Preporučuje se unos više od 40 grama vlakana dnevno jer utiču pozitivno na mikroorganizme u crevima.

Konzumirajte što više voća i povrća i birajte hranu sa visokim nivoom polifenola, kao što su orasi, semenke, bobičasto voće. maslinovo ulje i zeleni čaj.

Savetuje se čak i konzumacija male količine alkohola jer povećava raznolikost mikrobioma.

Jedite i mnogo fermentisane hrane koja sadrži žive mikrobe: jogurt, kefir i jogurt sa probioticima.

Potrudite se da izbegnete veštačke zaslađivače, antibiotike i sve one lekove koji vam nisu nužni. Preporučuje se, takođe i boravak na selu, kao i aktivnosti na otvorenom.

Prema rezultatima istaživanja, ljudi koji imaju psa, imaju i veću raznolikost creva.

Ne preporučuje se često pranje, kao ni česta upotreba antibakterijskih sprejeva.

Povezane objave

26/10/2018, 10:06

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*