Zašto je ljudski mozak jedini koji je narastao?

20/06/2018, 13:35

Zašto je ljudski mozak jedini koji je narastao?

Da li se mozak razvio jer su društvene interakcije među ljudima složenije? 

Ovu teoriju, jednu od popularnijih u naučnim krugovima, škotski naučnici doveli su u pitanje.

Veličina mozga, prednost ili mana?

Škotski naučnici sproveli su istraživanje i doveli u pitanje teoriju o razvitku mozga. Naime, postavili su pitanje zašto je mozak velik, odnosno šta je uticalo na to da se on tako razvije.

Kako je ljudski mozak nesrazmeran, koliko god se to odnosilo na određene intelektualne sposobnosti, činjenica je da zbog toga crpi petinu telesne energije.

Da se većina organizama razvija s malim mozgom, a neke vrste čak i bez njega, podstaklo je naučnike da otrkiju zašto je ljudski mozak velik.

Ljudski mozak je narastao, odnosno proširio se, kao odgovor na stres. Naime, naši preci susreli su se stresom u trenucima potrage za hranom i skloništem, koji ih je naveo na inovativnost i pronalazak rešenja.

Sa škotskog univerziteta Sent Andres navode da su rezultati istraživanja intrigantni jer su pokazali da su pojedini aspekti složenijih društvenih odnosa verovatno posledica, a ne uzrok velikog mozga.

Veličina mozga delo prirode ili društva?

Veruje se da su za rast mozga odgovorne određene situacije i problemi koje je čovek susretao u prirodi, a ne izgradnja u društvu.

Ljudski mozak modernog čoveka, tri puta je veći od mozga majmunolikog pretka.

Posledica širenja mozga, odnosno količina telesne energije koju crpi, je spor telesni rast u detinjstvu. Za razliku od ostalih vrsta na planeti, ljudskim potomcima je potrebno najviše vremena da se odvoje od roditelja, jer su ranjiviji.

Škotski naučnici su pokušali da utvrde imaju li ekološki i društveni problemi uticaj na razvoj mozga i koliki je taj uticaj. Istraživanje je sprovedeno uz pomoć matematičkog modela.

Rezultati istraživanja pokazali su da su teški ekološki problemi uticali na proširenje mozga, dok društveni nisu. Modeli “mozgova” bili su suočeni sa ekološkim izazovima, pronalaskom hrane, lovom, izgradnjom sigurnog staništa, sve u svemu preživljavanjem.

Naspram ovih modela postavljeni su i društveni izazovi, kako bi se otkrilo u kolikoj meri saradnja i sposobnost utiču na razvoj.

Naučnici navode da je rezultat prikazao saradnju u bliskoj vezi sa smanjenjem veličine mozga, jer su se pojedinci mogli osloniti na timski rad.

Zaključak studije leži u teoriji da interakcija teških problema i izazova u prirodi ali i u kulturi odgovara za veličinu našeg mozga, navode škotski stručnjaci.

Povezane objave

20/06/2018, 13:35

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*