Zašto februar ima samo 28 dana?

08/02/2018, 10:22

Zašto februar ima samo 28 dana?

Kada je i kako došlo do toga da februar ima 28, odnosno, svake prestupne godine, 29 dana?

Da li ste znali da je u 8. veku p.n.e., korišćen Rimski kalendar, koji je bio lunarni kalendar. Veruje se da je napravljen po uzoru na grčke kalendare. Rimska istorija tvrdi da ga je izmislio Romul, osnivač Rima.

Bilo kako bilo, najstarija verzija ovog kalendara imala je 9 meseci i počinjala je oko proletne ravnodnevice. Kalendarska godina je trajala 304 dana, oko 61 dan zime nije bio obuhvaćen kalendarom.

Međutim, meseci nisu bili lunarni:

  • Martius (31 dan)
  • Aprilis (30)
  • Maius (31)
  • Iunius (30)
  • Quintilis (31)

  • Sextilis (30)
  • September (30)
  • October (31)
  • November (30)
  • December (30)

Kralj Numa Pompilije, drugi od sedam tradicionalnih kraljeva Rima, je oko 713. godine p.n.e. skratio tridesetdnevne mesece na 29 dana, te je dodao januar (29 dana) i februar (28 dana) na sam kraj kalendara. Tako, kalendarska godina produžena je na 355 dana.

Istorijat kalendara

Međutim, Rimljani ne bi bili Rimljani da u celu priču nisu umešali praznoverja. Naime, oni su verovali da parni brojevi donose nersreću, pa je Numa pokušao da napravi jedan mesec neparnim. Ipak, da bi stigao do cifre 355, jedan mesec morao je da ima paran broj dana. Februar je tako ostao uskraćen za jedan, verovatno jer je bio poslednji na listi.

Novi kalendar izgledao je ovako:

  • Martius: (31)
  • Aprilius: (29)
  • Maius: (31)
  • Iunius: (29)
  • Quintilis: (31)
  • Sextilis: (29)
  • September: (29)
  • October: (31)
  • November: (29)
  • December: (29)
  • Ianuarius: (29)
  • Februarius: (28)

Zašto februar ima 28 dana?

Nakon nekoliko godina, sezonska doba i meseci nisu se sinhronizovali. Rimljani su konačno odlučili da uvedu mesec mercedonius, sa 27 dana. Tako su obrisali nekoliko dana od februara te je ovaj mesec imao 24 dana.

Naravno, opet je u rimskim redovima nastala zbrka, sve dok stvar u svoje ruke nije uzeo Gaj Julije Cezar lično. Cezar je reformisao kalendar, uskladio ga sa kretanjem sunca i dodao nekoliko dana, te je na kraju, kalendarska godina dobila 265 dana, a februar, koji je sada bio na vrhu liste, zadržao je svojih 28 dana.  Tako je ovaj kalendar dobio naziv Julijanski.

Zašto je svaka četvrta godina prestupna?

Svaka četvrta godina ima 366 dana, jer se februaru dodaje jedan dan. Razlog tome je jednostavan: usklađivanje kalendarske, sa astronomskom, odnosno solarnom godinom, kako vremenom ne bi došlo do pomeranja, te Nova godina padala na leto.  Kalendar sa prestupnim godinama, odnosno Gregorijanski kalendar, uveden je 1582. godine. Prestupna godina se javlja svake četiri godine zbog toga da bi se kalendarska godina lakše uskladila sa solarnom.

Šta je solarna godina?

U pitanju je vreme za koje Zemlja završi svoj put oko Sunca, a u proseku, to iznosi oko 365 dana i 1/4.

Povezane objave

08/02/2018, 10:22

Komentariši:

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Sva polja su obavezna*