Učesnici na finansijskim tržištima

Učesnike na finansijskim tržištima čine finansijske institucije i finansijski posrednici.

Finansijske institucije mogu se pojaviti kao zajmodavci ili kao nosioci regulatorne uloge. Osnovna im je uloga da posreduju između suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica i to tako što prikupljaju akumulaciju preko svojih kreditnih i finansijskih instrumenata i vrše njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom finansijskih instrumenata  zajmoprimaoca.

Finansijski posrednici povezuju učesnike na finansijskim tržištima ostvarujući zaradu na osnovu razlike u ceni po kojoj angažuju sredstva  i po kojoj ih plasiraju.

Učesnici na finansijskim tržištima vrše sledeće poslove:

• transformisanje finansijske aktive iz jednog u drugi oblik
• razmena finansijske aktive u korist svojih klijenata
• pružanje pomoći u kreiranju novih oblika finansijskih instrumenata i njihovoj prodaji
• pružanje konsalting usluga
• vršenje poslova u vezi sa upravljanjem portfoliom finansijske aktive

Finansijske institucije

Neke finansijske institucije nastale su pre finansijskih tržišta kao što su: banke, štedionice, a neke su njegova tvorevina kao što su: osiguravajuće organizacije, penzioni fondovi i investicione kompanije.

Možda je najprikladnija klasifikacija finansijskih institucija na sledeće:

• centralna banka
• depozitne finansijske institucije
• nedepozitne finansijske institucije
• berze
• berzanski posrednici

Centralna banka

Centralna banka ima poseban značaj jer vrši regulativnu ulogu na finansijskom tržištu posebno na tržištu novca gde određuje nivo novčane mase i kamatnih stopa, jer vrši zaštitu učesnika na fin. tržištu a doprinosi razvoju finansijskog tržišta emitovanjem hartija od vrednosti i operacijama na otvorenom tržištu.

Uloga centralne banke kod nas je NBS kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema.

Centralna banka ima sledeće funkcije i zadatke:

• emisija novčanica, novca i kredita održavajući potrebnu količinu novca u opticaju i reguliše visinu kamatnih stopa na finansijskom tržištu
• sprovođenje mera kreditno monetarne politike i to putem instrumenata
• eskontna politika se sastoji u određivanju visine eskontnih stopa i uslova za odobravanje kredita (visinu i rok trajanja)
• operacije na otvorenom tržištu se sastoje u kupovini ili prodaji različitih hartija od vrednosti čime se ostvaruju određeni ciljevi. NBS kupuje hartije od vrednosti kada želi da poveća likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal, čime se i povećava nivo novčane mase, dakle primena ekspanzivne monetarno kreditne politike i obrnuto prodaje hartije od vrednosti (HOV) u slučaju restriktivne monetarno kreditne politike.
• politika obaveznih rezervi čija je suština u utvrđivanju osnovice i stopi za izdvajanje iz depozitnih potencijala banaka u korist obaveznih rezervi kod centralne banke.
• politikom aktiviranja ili dezaktiviranja depozita centralna banka reguliše nivo novčane mase
• održavanje spoljne solventnosti centralna banka se angažuje na ostvarenju ciljeva devizne politike kao što su: međunarodna solventnost države, stabilan devizni kurs, otplata dugova, nesmetano obavljanje platnog prometa idr.
• određene poslove za račun države kao što su razni kreditni i fiskalni poslovi a kada su zakonom stavljeni u nadležnost centeralne banke.
• I druge kao sto su selektivno kreditiranje privrednih subjekata, kontrola rada banaka i drugih institucija, održavanje rezervi plemenitih materijala (zlatna politika).

Depozitne finansijske institucije

Do sredstava dolaze prikupljanjem depozita od ostalih učesnika na finansijskom tržištu i oni za njih čine pasivu pošto im ti depoziti stvaraju obavezu prema deponantima, a aktiva su im odobreni krediti ili ulaganja u razne oblike finansijske aktive a najčešće HOV.

Banke

Banka je institucija koja prikuplja slobodna novčana sredstva (depozite), odobrava kredite, i obezbeđuje transakcioni novac (plaćanja). Do sredstava dolaze prikupljanjem različitih vrsta depozita, po viđenju, na osnovu tekućih i žiro računa oročenih i slično. Ali to mogu biti i sopstvena sredstva kao i kreditni izvori kojima banke raspolažu. Zatim ta sredstva koriste za odobravanje različitih kredita.

Banke se dele na:

• Univerzalne koje obavljaju sve osnovne bankarske funkcije obezbeđenja plaćanja depozitne funkcije, kreditne funkcije i operacije HOV-a
• Komercijalne su ovlašćene da drže to jest kreiraju depozite po viđenju koji posredno služe kao sredstva plaćanja, obavljaju i kreditnu funkciju što je slučaj kod nas
• Investicione posluju sa HOV što im daje mogućnost bavljena širim krugom poslova kao emisiju HOV, otkup i distribuciju, trgovinu HOV, restruktuiranje preduzeća, promena vlasničke strukture, konsalting i dr.

Ostale depozitne finansijske institucije

Štedne i kreditne asocijacije do sredstava dolaze preko štednih depozita stanovništva ali i emitovanjem različitih HOV-a i plasiraju ta sredstva u kupovinu nekretnina, potrošačke kredite, ne potrošačke kredite kao i HOV lokalnih organa vlasti.

Štedionice posluju po principu zajedničkih kooperativa, a deponenti su ujedno i vlasnici i prikupljaju štedne uloge i ne bave se kreditiranjem krajnjih korisnika već preko drugih finansijskih institucija.

Kreditne unije svojim članovima odobravaju manje potrošačke kredite putem kreditnih kartica, a vlasnicima unije se prihod isplaćuje u obliku dividende štedno kreditne zadruge. Najčešće odobravaju kredite na konto hipoteke ili zalaganjem određenih vrednosti.

Finansijske kompanije posluju tako što izdaju određene dužničke finansijske instrumente koje po apoenima i rokovima prilagođavaju kupcima i prikupljaju finansijsku štednju koja razmenjuju za potraživanja ili akcije od deficitnih ekonomskih jedinica.

Nedepozitne finansijske institucije

Do sredstava ne dolaze prikupljanjem depozita već na druge načine.

Tu spadaju:

Ugovorne finansijske institucije koje do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi, preko periodičnih uplata u određenim vremenskim intervalima.

Tu spadaju:

• osiguravajuće organizacije su fin. institucije koje za utvrđenu naknadu (premiju) obezbeđuju isplatu ugovorene sume ukoliko se desi određeni osigurani slučaj. Dakle one kreiraju i prodaju svoje obaveze u obliku polise životnog osiguranja i raznih vrsta rizika i time prikupljaju fin. štednju, koju zatim u obliku kredita daju drugim fin. institucijama i od njih kupuju obveznice, zapise, akcije i sl. čime transformisu fin. štednju do deficitnih ekonomskih jedinica. Ako nisu u mogućnosti da pokriju veliki obim potencijalne štete pribegavaju koosiguranju ili reosiguranju (Londonski lojds)

• penzioni fondovi do sredstava dolaze iz uplata doprinosa zaposlenih poslodavaca obezbeđujući pojedincima sigurnost po završetku radnog veka i transferišu ih do deficitnih ekonomskih jedinica slično kao i osiguravajuća društva. Penzioni fondovi raspolažu znatnim fin. sredstvima.

Investicioni fondovi su profesionalno vođene fin. institucije koje mobilišu kapital više pojedinaca radi ulaganja u skup HOV različitih emitenata. Imaju poseban oblik pasive jer je ona skoro u celini sastavljena od akcija investitora tako da se njihov rizik poslovanja kao posrednika direktno prenosi na investitora. Koriste se kao značajna poluga privatizacije privrede u bivšim socijalistickim zemljama. Kod nas još ne.

• Strani jezici
• Informacione tehnologije
• Poslovne veštine
• Ostali tutorijali