Dugoročno finansiranje

Prednosti i nedostaci finansiranja dugoročnim kreditom

Prednosti su:

  • banke utiču na povećanje ponude novca na tržištu
  • bez dugoročnih kredita usporio bi se privredni razvoj pošto nije moguće uvek ostvariti dugoročna ulaganja iz sopstvenih izvora
  • dugoročni kredit donosi poresku uštedu jer troškovi kamate smanjuju oporezivu dobit

Nedostaci su:

  • povećava troškove finansiranja čime se smanjuje finnsijski rezultat
  • preduzeće postaje zavisno od poverilaca ukoliko se kredit koristi prekomerno
  • kredit povećava zaduženost preduzeća
  • prekomerno korišćenje kredita i davanje kredita može da podstiče inflaciju

Politika dividendi

U zavisnosti od ciljeva koji se žele postići politika dividendi može biti:

  • politika maksimalnih dividendi, čiji je cilj da se akcionarima osigura maksimalna dobit po akciji; ovom politikom smanjuje se sposobnost preduzeća da održava solventnost
  • politika stabilnih dividendi, ima za cilj da akcionarima obezbedi isplatu prihvatljivih i stabilnih dividendi po akciji u dužem vremenskom periodu; ova politika se koristi kada je preduzeće u fazi prosperiteta, kada ima dovoljno zadržanog dobitka, kada mu isplata dividendi ne ugrožava solventnost, i kada želi da da pozitivne finansijske signale o sebi na tržištu
  • politikom stabilnih i vanrednih dividendi osigurava se dividenda u relativno malim iznosima po akciji, a kada se u nekoj godini ostvari veliki neto dobitak isplaćuju se i vanredne dividende

lekcije menadzment

Finansiranje iz zadržanog dobitka

U interesu je preduzeća da ne isplaćuje neto dobit u obliku dividendi već da jedan deo zadržava i koristi kao interni dugoročni izvor finansiranja.

Politika zadržanog dobitka može biti:

  • politika maksimalnog zadržanog dobitka, ovde preduzeće raspoređuje neto dobitak tako što maksimalan deo zadržava, a ostatak neto dobitka koristi za isplatu dividendi i za rezerve; ova politika se ne može primenjivati na duži rok jer jer isplata malih dividendi dovodi do povećanja ponude i prodaje akcija, što uslovljava pad cena akcija; ova politika ne odgovara ni državi jer se njome odlaže naplata poreza na veće dividende
  • politika stalnog odnosa zadržanog dobitka, dividendi i rezervi, ovde se određeni procenat neto dobitka zadržava i kumulira za potrebe finasiranja razvoja preduzeća, dok se ostatak koristi za isplatu dividendi i rezerve; ovakvom politikom se štite interesi preduzeća, a onda i akcionara.

Finansiranje iz otvorenih rezervi

Rezerve su deo neto dobitka koji se raspoređuje na stranu za slučaj očekivanih rizika. Preduzeće rezervama štiti kako osnovni kapital koji je nastao emisijom akcija, tako i kapital koji je nastao iz zadržanog dobitka. Prema našim propisima preduzeća su dužna da iz ostvarenog dobitka izdvoje minimum 5% za obaveznu rezervu, sve dok ona ne dostigne 10% od osnovnog kapitala.

Statutarne rezerve se obrazuju po pravilu namenski i služe za pokriće finansijske štete i za sanaciju šteta od više sile.

Rezerve olakšavaju održavanje solventnosti, očuvanu i povećanju imovine, sposobnost finansiranja i sl.

Finansiranje iz skrivenih rezervi

Skrivene rezerve nastaju potcenjivanjem vrednosti delova aktive, imovine ili precenjivanjem delova pasive, obaveza. Kada preduzeće ima veće skrivene rezerve tada su manje potrebe za kratkoročnim i dugoročnim zaduživanjem. One na neki način predstavlaju skriveno finansiranje a njega definišemo kao razliku između skrivenih rezervi i skrivenog gubitka.

Finansiranje iz amortizacije

Amortizacija označava postepeno gašenje neke vrednosti u nekom periodu. Amortizacija osnovnih sredstava predstavlja postepeno prenošenje vrednosti osnovnih sredstava na nove proizvode. Ovaj deo amortizacione vrednosti se naziva amortizaciona kvota. Ona se izračunava primenom određenih amortizacionih stopa. Amortizaciona stopa osnovnih sredstava predstavlja odnos između amortizacione kvote i amortizacione vrednosti, a utrvrđuje se u zavisnosti od trajanja osnovnih sredstava.

Amortizaciona vrednost ili osnovica za amortizaciju neki teoretičari smatraju nabavnu cenu osnovnog sredstva. Međutim preovlađuje stanovište da amortizaciona vrednost treba da predstavlja reprodukciona vrednost osnovnog sredstva. Ako bi se obračun amortizacije vršio po nabavnoj ceni onda bi u uslovima inflacije došlo do izvesnog gubljenja amortizacije. Zbog toga se svake godine vrši revalorizacija osnovnih  sredstava.

Tutorijali - Materijali za učenje

Pretraga

baner_300x250
arh
_Edukacija_300x250px
OPEN_DAY_Edukacija_300x250px
baner-edukacija