Sedam najčešćih izgovora za odlaganje obaveza

Povezane objave

• Zimska škola “NeReLa” za nastavnike iz Vojvodine na FTN-u 14/01
• Upis u Savremenu gimnaziju samo za još 4 đaka 24/08
• Liste zaposlenih i tehnoloških viškova u OŠ i SŠ (2016/2017) 14/09

Svi smo nekad bili u situaciji da nam se nešto ne radi, pa to odlažemo iznova i iznova – neki od nas malo češće od drugih. Ovde možete da vidite koji izgovori su najčešći.

7. “Ne moram to baš sada da uradim…”

Ovo je predak svih izgovora za odlaganje. Zavodljiv je, baš zato što zapravo ima malo istine u njemu. Nije da moramo da uradimo to sada, mada to može da ima posledice kasnije. To je rizik koji postoji.

Kada koristimo ovaj izgovor, ono što zapravo govorimo jeste: “Ne želim to sada da radim, i potajno se nadam da će ta obaveza ili nestati, ili ću biti motivisan kasnije”.

Da biste izbegli ovaj izgovor, kada pomislite o tome da ga iskoristite, razmislite da li stvarno imate vremena da odložite obaveze, kao i o tome kakve su posledice. Uvek može još nešto neplanirano da vam iskrsne, i da ne stignete ni jedno ni drugo zato što ste odlagali. Ne postoji za džabe izreka “Što možeš danas, ne ostavljaj za sutra”.

6. “Počeću da učim čim…”

Zvuči vam poznato? Nema ko nije taj izgovor koristio. Neki od najpopularnijih primera su:

“…čim operem sudove.”
“…čim spremim stan.”
“…čim obavim ovaj telefonski razgovor.”

To je prosto odlaganje – ne želimo da radimo ono što nam je teško ili dosadno, pa zato izmišljamo izgovore i govorimo sebi “samo još ovo da odradim”. Nije neko iznenađenje kada shvatite da nemate više vremena za učenje i da ste ceo dan proveli u odlaganju.

5. “Nije pravo vreme”

Ponekad stvarno nije pravo vreme za učenje. Ali uglavnom se radi o izgovoru, i nikad neće biti pravo vreme.
Taj izgovor koristimo da bismo opravdali to što ne radimo ono što bismo trebali. Krivimo situaciju umesto da krivimo sebe. Ukoliko budemo čekali na pravi momenat, nikad nećemo početi.

4. “Pa i nije toliko bitno”

Ciljevi mogu ili da nam budu bitni ili ne. Često se dešava da ljudi zacrtaju sebi neki cilj, i kada naiđu na prepreku na putu, oni odustanu. Neki zbog lenjosti, drugi zato što se boje ili im je neprijatno – rezultat je isti. Ista stvar je sa učenjem; kada naiđemo na prepreku, na primer, nešto što ne razumemo, ne treba odustajati, već se potruditi da nađemo odgovor.

3. “Nemam dovoljno informacija da bih počeo”

Recimo da se spremate za ispit i shvatite da vam nije sve jasno, ili da niste nabavili sav materijal koji vam je potreban. Prva pomisao koja nam pada na pamet u takvoj situaciji je da možemo da ostavimo taj ispit za sledeći rok. To možete da uradite ako imate puno ispita i znate da svakako ne možete da stignete da naučite. Ali ukoliko imate vremena, ipak je bolje da se potrudite da nabavite to što vam fali ili pozovete kolege da vidite da li je njima jasno to što vama nije. Taj materijal možete da nabavite vrlo brzo i da položite ispit koji ste hteli da odložite za sledeći rok.

2. “Nešto je iskrslo…”

Ponekad je ovo opravdan izgovor. Međutim, u velikoj većini slučajeva, ovo je samo način da izbegnemo učenje, ponekad čak i na neodređeno vreme.

Kada poželite da iskoristite ovaj izgovor, setite se da su mnogi ljudi koji su uspeli u životu radili i studirali u isto vreme, i nisu dopustili da ih ovakvi izgovori odvrate od cilja. Međutim, s vremena na vreme možete da iskoristite ovaj izgovor ako vam je baš potreban odmor – ipak smo svi ljudi.

1. “Imam previše obaveza sada”

Ovo je jedan od najopasnijih i najlukavijih izgovora koje koristimo. Obaveze se nagomilavaju dan za danom, i onda odlučimo da odložimo učenje za težak ispit. Čekajući vreme kada ćemo biti manje zauzeti, jedan dan se lako pretvori u dva dana, zatim u nedelju dana, mesec, pa čak može da se desi i da ispit prenesemo u sledeću godinu.

Problem sa ovim izgovorom je taj što je skoro zagarantovano da vreme bez obaveza neće doći. Što ste stariji, imaćete sve više obaveza, a šanse su da ćete sledeće godine imati još više obaveza nego sada – pogotovo ako prenesete taj ispit.