Kako se menja srpski jezik

24/11/2014, 10:19

Kako se menja srpski jezik

21. vek je vreme novih tehnologija, razvića računara, interneta i raznih vidova komunikacije, a samim tim i razvoja i menjanja jezika.

Engleski jezik postao je univerzalni jezik koji se govori svuda u svetu, pa se zbog toga danas suočavamo sa velikim brojem anglicizama u našem jeziku.

“Dedlajn”, “flertovati”, “hejtovati”, “lajkovati”, “četovati”, “YOLO”, “selfi”… Ove i mnoge druge tuđice preuzete su iz engleskog jezika i na prvi pogled deluje da zamenjuju domaće izraze, pogotovo među omladinom.

Preterana upotreba tuđica škodi jeziku – nekad su pretnju predstavljali turcizmi i germanizmi zbog uticaja Turske i Austrije, a danas se ne nalazimo ni u čijoj posebnoj zoni uticaja, već se taj uticaj vrši u svetu koji, prvi put u istoriji, ima engleski jezik kao jezik za upotrebu širom planete. To ne znači da treba zaboraviti maternji jezik, ali moramo biti svesni da se ne može izbeći određeni nivo globalne anglicizacije – kaže naš poznati lingvista Ivan Klajn.

Klajn kaže da se ovo pogotovo primenjuje na tehničke rečnike i savremene tehnologije. Rešenje nije ni izmišljanje novih domaćih reči za internet, sajtove, laptop, monitor, tvitovanje, selfije, roming i slično, a bilo bi i smešno. U Hrvatskoj je nešto slično pokušano i nije uspelo, iako njihov jezik lakše prima purističke kovanice nego naš, kaže Klajn. Srećom, kaže on, upotreba stranih reči u slengu, iako neizbežna, nije trajna.

Svetlana Stamenković, nastavnica srpskog jezika i književnosti u OŠ “Aleksa Šantić”, kaže da su se reči predaka izgubile u današnjem govoru, ali da zato u pismenim zadacima učenika često vidi smajliće, srca probodena strelama, rečenice poput “Pogledao sam ga u facu i sve mi je bilo jasno”.

Klajn kaže da je sasvim u redu da deca znaju nove reči jer ne treba živeti izolovano od sveta, ali ne treba ni zapostaviti svoj jezik i svoje reči.

Izvor: Blic

24/11/2014, 10:19

Pretraga

baner_300x250
_Edukacija_300x250px
baner-edukacija