Danas je Međunarodni dan maternjeg jezika

21/02/2018, 09:55

Danas je Međunarodni dan maternjeg jezika

Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se danas širom sveta, a u nastavku, proverite koliko poznajete srpski jezik.

Međunarodni dan maternjeg jezika ustanovljen je 2000. godine, na predlog Bangladeša, a uspostavio ga je UNESKO. Prema procenama, u Srbiji se govori preko 6.000 jezika, a polovini preti izumiranje.

Kako se piše?

U nastavku pogledajte najčešće nedoumice prilikom pisanja.

Samnom ili sa mnom

Piše se sa mnom. Uz instrumental jednine lične zamenice prvog lica ja (mnom) uvek ide predlog sa a ne s i uvek se piše odvojeno. Tako se piše i: s(a) tobom, s(a) nama, s(a) vama, s(a) njima, s(a) njom, s(a) njim.
I sa drugim predlozima mnom se piše odvojeno: za mnom, nada mnom, preda mnom, poda mnom.

Neznam ili ne znam

Piše se ne znam. Rečca “ne” piše se odvojeno sa svim glagolima, osim u slučaju: neću, nisam, nemam i nemoj.

Uredu ili u redu

U je predlog sa lokativom, a redu je imenica red u lokativu. Ovo je predloško-padežna konstrukcija u+lokativ. Uredu bi bio dativ imenice ured ali ona nije uobičajena u srpskom jeziku.

Pretpostaviti ili predpostaviti

Po pravilu o jednačenju suglasnika po zvučnosti zvučno d ispred bezvučnog p prelazi u svoj bezvučni par t.

Doći ću ili doćiću

U futuru I pomoćni glagol se piše odvojeno od glagola na ći i ispred i iza infinitiva: ja ću doći i doći ću, ti ćeš doći i doći ćeš, on će doći i doći će, mi ćemo doći i doći ćemo, vi ćete doći i doći ćete.

Nažalost ili na žalost

Spojeno nažalost kao prilog: nažalost, desilo se nešto ili nažalost, reći ću vam nešto.
Rastavljeno na žalost kad iza nje sledi genitiv: na žalost većine gledalaca film je otkazan.

Upravu ili u pravu

I piše se i izgovara kao odvojena reč: u pravu.

Nijedna ili ni jedna

Piše se i jedno i drugo. Spojeno se pišu zamenice složene sa ni: niko, nikog(a), nikom(e), ništa, ničeg(a), ničemu, nijedan, nijedna, nijedno, nijedni, nijedne, nikoji, ničiji, nikakav, nikakvog, nikakvom: nije mi se svidela nijedna pesma na koncertu. Odvojeno se piše u izrazima sa pojačanim značenjem: ni jedna jedina i ni jedna ni druga.

Dobro došli ili dobrodošli

Piše se i jedno i drugo. Dobrodošli piše se sastavljeno kad je pridev koji znači potreban, koristan, koji je došao u pravi čas: Svi predlozi su dobrodošli. Dobro došli rastavljeno kao pozdrav pri dolasku, uzvik dobrodošlice: Dobro došli! Bolje vas našli.

Jel’ ili je l’

Piše se i jedno i drugo.

Kad je li (l’) upitna rečca: je li, je l’, da li, da l’, bi li, bi l’, piše se odvojeno i u punom (li) i u skraćenom obliku (l). Skraćeni oblik je moguć samo kada se reč ispred li (l’) završava samoglasnikom, nije moguće hoćeš l’ ili jesam l’.
Kad je l deo uzrečice (uzvika): jel’, jelte, jelda, ovo l nije deo konstrukcije za postavljanje pitanja nego se njime iskazuje uverenje govornika u tačnost onoga što je rečeno (zar ne). Pravopis (u rečniku uz Pravopis) propisuje spojeno pisanje (u razgovornom jeziku), a u tački 133 kaže: ‚‚Odvojeno se piše i uzrečica (u razgovornom stilu) je li; u množini se upotrebljava redukovani oblik jelte.

Dosad(a) ili do sada

Piše se i jedno i drugo.

Dosad(a) je prilog složen od predloga do i priloga sad(a) i znači do ovog časa, do ovog vremena: I dosad sam živeo na svoj račun, ne želim ništa da menjam.
Rastavljeno se piše uz završno a (do sada) kada nešto posebno ističemo. Odvojeno pisanje je tada uobičajeno ali nije obavezno: Ovo mu je najbolji roman do sada ili dosada.

Isto važi za složene priloge: dokad(a) i do kada, dotad(a) i do tada, otad(a) i od tada, otkad(a) i od kada, odsad(a) i od sada, zasad(a) i za sada.

Obzirom na ili s obzirom na

Piše se s obzirom na.

Izraz s obzirom na nešto znači vodeći računa o nečemu, imajući nešto u vidu.
Apostrof se ne piše posle s jer to nije skraćeni nego osnovni oblik predloga.

Poslepodne ili posle podne

Piše se i jedno i drugo.
Rastavljeno se piše kad je priloška odredba za vreme. Doći ću posle podne znači posle 12 sati. Semantički akcenat je na podne. Sastavljeno se piše kad je imenica. Celo poslepodne pada kiša. Radi se o delu dana koji traje od podneva do večeri.
Isto važi i za popodne i po podne i prepodne i pre podne.

U buduće ili ubuduće

Piše se ubuduće. Prilog ubuduće koji znači odsada, nadalje, u budućnosti piše se spojeno: ubuduće se snađite sami.
Predlog u i pridev budući u srednjem rodu, buduće pišu se rastavljeno: u buduće planove uneli su i naše želje.

Izvinuti (se) ili izviniti (se)

Piše se i jedno i drugo ali sa različitim značenjem.

Glagol izviniti (se) potiče iz ruskog (u korenu mu je imenica krivica, vina, koju nalazimo i u reči vinovnik, krivac) i znači ne uzeti za zlo, ne zameriti, oprostiti; zamoliti da se nešto ne uzme za zlo, zatražiti oproštaj, menja se: izvinim (se), izviniš (se), izvini (se), izvinimo (se), izvinite (se), izvine (se) u prezentu; izvinio sam (se), izvinila sam (se) u perfektu i izviniću (se), izvinićeš (se) u futuru I.
Trebalo bi svima da se izviniš. Moraju se izviniti zbog svog ponašanja.

Glagol izvinuti (se) ima u korenu praslovenski glagol *viti (od indoevropskog korena *weyh1, plesti) i znači saviti (se), izviti (se), izdići (se); iščašiti, uganuti. Menja se: izvinem (se), izvineš (se), izvine (se), izvinemo (se), izvinete (se), izvinu (se) u prezentu; izvinuo sam (se), izvinula sam (se) u perfektu i izvinuću (se), izvinućeš (se) u futuru I.
Polako, izvinuste mi ruku. On izvinu obrvama. Moraju se izvinuti ako hoće sve da vide.

Unapred ili u napred

Piše se unapred.
Prilog unapred koji znači pre nego što će doći do nečega, ubuduće, u pravcu kretanja, piše se spojeno: nije unapred razmišljao kad je potrošio platu unapred.
Rastavljeno u doslovnom značenju: u napred navedenom tekstu.

Itekako ili i te kako

Piše se i te kako.

I te služe za isticanje. Pišu se odvojeno od zamenice u izrazima: i te kakav, i te kakva, i te kakvo, i te koliki, i te kolika, i te koliko.

Malopre ili malo pre

Piše se i jedno i drugo.

Malopre je složeni prilog koji znači neposredno pre ovog trenutka, maločas: stigao je malopre iz škole, malo pre tebe. Pre u drugom slučaju nije prilog nego predlog sa genitivom pre tebe (suprotno od posle tebe). Malo posle se piše odvojeno.

I onako ili ionako

Piše se i jedno i drugo.

Spojeno ionako kao prilog koji znači bez obzira na sve drugo ili i inače: nama su ionako sve oduzeli.
Rastavljeno i onako u svim ostalim slučajevima: i ovako i onako nećemo uspeti.

Još jezičkih nedoumica naći ćete OVDE.

 

Izvor: kakosepise.com

Povezane objave

21/02/2018, 09:55