Veliko naučno otkriće: “Zvučni zapis univerzuma”

Povezane objave

• Psihodelici oslobađaju depresivan mozak, pokazuje novo istraživanje 13/04
• Kafa koju pijete ujutro doprinosi izumiranju vrsta na planeti 16/04
• LG: Televizorima protiv komaraca 22/06

Gravitacioni talasi, koji je Albert Ajnštajn predvideo pre više od jednog veka, sada su zvanično otkriveni od strane međunarodnog tima stručnjaka.

Ovi talasi, koji predstavljaju talase u tkanju prostor-vreme, nastaju prilikom destruktivnih događaja u univerzumu, a astronomi su smatraju da se njihovim otkrićem otvaraju vrata ka novim načinima posmatranja kosmosa.

Tim astrofizičara koristio je noviji i unapređeni instrument, poznat kao LIGO – Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory, kojim su otkriveni gravitacioni talasi nastali posle sudara dve udaljene crne rupe, što je jedan od načina na koji nastaju.

Naučnici su uspeli da obrade podatke koje su prikupili i pretvore ih u zvuk.

Albert Ajnštajn je 1916. godine prvi postavio Teoriju o gravitacionim talasima, u sklopu teorije opšte relativnosti.

Gravitacioni talasi nastaju kada se sudare dva masivna ali kompaktna objekta, kao što su crne rupe ili neutronske zvezde, a nakon tog sudara nastaju talasi koji brzinom svetlosti putuju kroz kosmos i utiču na njega.

Ajnštajn je u svojoj teoriji pretpostavio da naučnici nikada neće moći da čuju gravitacione talae, pa je kasnije posumnjao u svoju teoriju, da bi se 1930. godine zapitao da li zaista postoje.

Naučnici su prve dokaze o postojanju gravitacionih talasa pronašli tokom sedamdesetih godina prošlog veka, kada su proračuni pokazali vrlo male promene u orbizama dve zvezde koje su se sudarale.

Član tima naučnika koji su objavili da postoje gravitacioni talasi, Čed Hana, rekao je da su gravitacioni talasi “zvučni zapis univerzuma”.

Američka nacionalna fondacija za nauku 1979. godine odvojila je novčana sredstva za Institut za tehnologiju Kalifornije i Institut za tehnologiju Masečusetsa kako bi se otkrili ovi talasi.

Nakon 20 godina počela su da se grade dva detektora LIGO – u Henfordu i Livingstonu, koji su uključeni 2001. godine, ali je tek nekoliko godina kasnije napravljen detektor koji bi mogao da otkrije gravitacione talase, a koji je pokrenut u septembru 2015. godine.

“Ovo je zaista naučničko spuštanje na mesec i uspeli smo u tome. Sleteli smo na mesec”, rekao je David Rajce, izvršni direktor LIGO-a.

Novi LIGO je na pojedinim frekvencijama osetljiviji od starog i može da otkrije talase na nižim frekvencijama, na kojima stari nije mogao. U planu su nova unapređenja.