Posledice stresa na radu

Brojnim empirijskim istraživanjima nedvosmisleno je dokazano da stres na radu ostavlja određene posledice na zdravlje, radni učinak i mentalno stanje ljudskih resursa. Uticaj raznih stresora na zdravlje i fizička oboljenja kreće se od 50-70% od ukupnog broja uzročnika bolesti. Praktično ne postoji oblast ljudske delatnosti, a da nije u vezi sa stresom i stresnom situacijom.

Tako brojni medicinski stručnjaci tvrde da stres igra veliku ulogu u nastanku raznih degenerativnih obolenja: visoki krvni pritisak, oboljenje srca, poremećaj metabolizma i slično, ali i opadanje imunološke sposobnosti organizma, što pogoduje nastanku raznih bakterioloških i infektivnih obolenja. Posledice delovanja stresa na zdravlje radnika uglavnom se manifestuju na tri načina:

  • Prvo: kao medicinske posledice ispoljene u raznim kardiovaskularnim obolenjima i šlogu, zatim u pojavi i pogodovanju nastanka artritisa, čireva, dijabetesa, ciroze jetre, i raznih plućnih obolenja.
  • Drugo: kao posledica u ponašanju ispoljena u preteranoj upotrebi alkohola, prekomernom pušenju, upotrebi droga, sklonosti ka nasilju i slično.
  • Treće: kao mentalne posledice koje se ogledaju kroz konflikt u porodici, poremećaju sna, depresiji i slično.

Uticaj stresa na radni učinak

Što se tiče posledica stresa na radni učinak, naučno je dokazano da radni učinak zakonito opada pri višim nivoima stresa, i visina reakcije na stres je u korelaciji sa smanjenjem radnog učinka, bez obzira da li je reč o antistresornim, tj. visoko otpornim ljudskim resursima na dejstva raznih stresora ili ne. Čak šta više, ne treba zanemariti činjenicu da stres i pri niskom stepenu reakcije, dakle, malog intenziteta izaziva negativne efekte pri radu, odnosno smanjuje radni učinak, što naravno zavisi od lične osobine pojedinca, složenosti poslova, radnog iskustva i sl. a što ilustruje slika ispod:

Odnos između nivoa stresa i nivoa učinka

Odnos između nivoa stresa i nivoa učinka

 

Iz slike se može zaključiti da stres može da bude nizak, optimalan i visok, tako da niskom i visokom stresu odgovara mali odnosno slab učinik radnika, dok je učinak radnika najveći kod srednjeg odnosno optimalnog stresa. Dakle, krajnje nizak i krajnje visok nivo stresa ima negativan uticaj na učinak rada radnika. Povećanje stresa od nivoa niskog prema oprimalnom, teži povećanju učinka radnika. Nakon toga dalji rast stresa, od nivoa optimalnog prema visokom, smanjuje radni učinak zaposlenih.

Premor na poslu

Brojne studije potvrđuju da je glavni simptom stresa koji utiče na smanjenje radnog učinka premor. Znaci premora manifestuju se na tri načina:

Prvo: Fizičko stanje radnika je neuobičajeno i iskazuje se u čestoj glavobolji, dužim nesanicama, gubitku telesne težine, iscrpljenosti i učestalim gastro poremećajima, što dovodi do smanjenje ne samo radnog učinka već i do odsustvovanja sa posla, vezano za medicinska ispitivanja, lečenje i oporavak.

Drugo: Promena u načinu ponašanja koje se iskazuju u smanjenju tolerancije prema frustraciji, pojačanoj razdražljijvosti, naglim menjanjem raspoloženja, nepoverenjem prema saradnicima i menadžerima i sl.

Treće: smanjen je interes za rad u vidu nedostatka inicijative, zatvorenosti misli, pomanjkanja odgovornosti, nezainteresovaosti za posao, što sve vodi umanjenju zarada, eventualnom odsustvovanju u vidu lečenja i rehabilitacije, čime je pogođen ne samo radnik, već i njegova porodica, i kompanija kao celina.

Tutorijali - Materijali za učenje

Pretraga

baner_300x250
arh
_Edukacija_300x250px
baner-edukacija