Stevan Sremac – Citati i izreke

Stevan Sremac

Stevan Sremac je jedan od najznačajnijih predstavnika srpskog realizma. Pisac „Pop Ćire i pop Spire“, „Zone Zamfirove“, „Ivkove slave“ i mnogih drugih dela svoj radni vek je proveo kao profesor. Rođen u zanatlijskoj porodici 23. novembra 1855. godine u Senti. Bio je tradicionalista i idealista, ljubitelj Servantesa i Gogolja. Sremac je počeo da piše u svojoj 33. godini. Hronike koje je pisao bile su besede u formi dijaloga u kojima se suprotstavlja slavna prošlost i loša, nova sadašnjost. Umro 25. avgusta 1906. godine u Sokobanji posle kratke i iznenadne bolesti.

Pogledajte neke od njegovih najzanimljivijih izreka.

Citati i izreke – Stevan Sremac

Gde ima vatre, mora i dima biti.

Nije blago ni srebro ni zlato već je blago što je srcu drago.

Zalud glava kad ne nose noge.

Ne mrzim čoveka koji zlo kaže, nego čoveka koji zlo misli.

Blago onom ko ume ćutati. – Reklo je pseto kad je dobilo batine

Gde nije koškanja nije ni milovanja.

Riba i gost treći dan smrde.

Teško svome bez svoga.

Dok magarca imaš onda ga i jaši.

Kad pas kobasicu jede, sigurno je ukrao.

Da je voda dobra, ne bi u njoj kreketale žabe, nego ljudi.

Ženidba, to je prosto jedna sreća. Imaš, kažu, punu vreću zmija i među njima jedna jegulja; turiš ruku u vreću pa biraš! E, pa hajde ti sad potrefi baš onu jednu, jedinu jegulju.

I mesečina može biti pogled na svet.

Vlasti su od Boga. Vi blagočestivi hrišćani trebate poštovati vlasti i pokoravati im se jer je i Hrist rekao: “Poštujte neprijatelje svoje”.

Što da izmišljam teme kada ih sam život u izobilju nudi i ljude kad ih posve dnevno promatram po ulicama i kafanama.