Đorđe Balašević – Citati i izreke

Đorđe Balašević

Đorđe Balašević rođen je 11. maja 1953. godine, u Novom Sadu. On je čuveni jugoslovenski i srpski kantautor, pesnik i glumac. Bio je član grupa „Žetva“ i „Rani mraz“, a 1982. je započeo solo karijeru. Objavio je ukupno 14 albuma. Glumio je u nekoliko televizijskih serija, za koje je pisao i muziku.

Pogledajte neke od najzanimljivijih izreka čuvenog pesnika i kantautora.

Citati i izreke – Đorđe Balašević

Ljudi su kao školjke – moraš ih otvoriti na hiljade da bi pronašao biser.

Možda nisam maher da odmah procenim ljude, al’ puštam da im jezici odrede mesto u mom životu.

Dame biraju. O, još kako… I uglavnom izaberu barabe.

Bila je neko ko ne zna ostati. I nije ostala, nikada. A voleo sam je. I ona je mene volela. Svi su to znali, osim nas.

Čuvam je, sigurna je, a opet joj pružam malo slobode, a puno ljubavi i razumevanja. Znaš, jednog dana bih voleo da je moje dete zove mama.

Kad predugo traje, i tišina nekako zazvuči.

Ima tišina kojih se sećam više nego najlepših reči.

Naposletku… Ti si dobro znala ko sam ja! Otkud sad te suze, moja mila?

Jedno je kad čezneš za nekim ko je daleko, a sasvim drugo kad čezneš za nekim ko je kraj tebe.

Postoji milion gradova u koje možeš da odeš, ali samo jedan u koji možeš da se vraćaš.

Izmislili su milion načina da vreme prođe, a ni jedan jedini da se zaustavi.

Sve sto ima da se kaze stalo je u manje od pet minuta..tek kada prozivis pesmu,shvatis njenu pravu vrednost i genijalnost..zivot je bas bezveze..i vreme..i ljudi..

Pravog muškarca, s kojim ćete trajati, nećete prepoznati po izgledu, po diplomi, po inteligenciji. Onog pravog prepoznaćete po načinu kako vas drži za ruku, kako vas ljubi, kako vas grli – ni prečvrsto da ostanete bez daha, a ni prelabavo da nestanete bez traga. Pravi vas drži taman onako kao treba, da znate čiji ste.

Mogla je ona bez njega. Itekako je mogla. Odlično je glumila hladnokrvnost, pred svima se trudila biti ravnodušna, iako se u njoj nešto preokrene svaki put kad ga neko spomene.

Ali, ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono “ali” svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš.

S tugom jednostavno treba umeti. Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, uporno se moraš praviti da je ne primećuješ, pa će se kad-tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola. I pazi, pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu i onda si gotov. Jer Tuga nikad ne zaboravlja lica galantnih mušterija. I nikad te više neće zaobići.

Jednog dana zastaćete negde na sred neke dobro poznate ulice, pogledaćete u nebo i razumećete zašto se sve baš tako desilo. Duboko ćete udahnuti novi život i hrabrim koracima krenuti dalje, i najzad shvatiti da je život previše kratak da biste bili nesretni.

‎Kad ti je stvarno stalo do nekoga,njegove greške ne menjaju tvoja osećanja,jer razum se naljuti-ali srcu je i dalje stalo.